Хероин — разлика између измена

1913. Бајер потпуно престаје са производњом хероина, истовремено се почиње забрањивати његово немедицинско кориштење. У [[Сједињене Америчке Државе|САД-у]] се [[1924]]. потпуно забрањује кориштење и производња хероина, не допушта се ни коришћење у медицинске сврхе, које је још и данас допуштено у [[Уједињено Краљевство|ВеликојУједињеном БританијиКраљевству]].

Опијум је сасушени сок, такозвани „сирови опијум“, добијен из посебне врсте вртног (белог, 'плавог') мака, између осталог садржи опијате: [[морфин]], [[кодеин]] , [[тилидин]] , и још око 40 активних алкалоида . [[Морфин]] дјелује тако да се веже на опијатне рецепторе(три врсте), на које се иначе вежу ендогени опиоиди које организам сам производи. Један од њих је [[ендорфин]], одговоран за регулацију боли, мучнине, дисања, хормоналне активности, активира и осећаје расположености, среће и опуштености. Истраживањима је показано да постоји чак и ендогена варијанта морфина, што потврђује важност улоге опијата у организму.

[[Метадон]] (код нас познат под комерцијалним називом „Метадон Хемофарм") је синтетички опиоид, често се користи за лечење хероинских зависника, Али и сам, узимањем дужим од 21 дан, изазива јаку зависност. За разлику од хероина узима се орално, деловање му је нешто слабије али дуготрајније. Постоје и други опоиди, одобрени и супериорни наспрам [[метадон]] лека, који се користе у западним земљама, земљама Европске Унијеуније, и Аустралије. Такви лекови, медикаменти, показали су се супериорнијим од [[метадон]] медикамента, једињења лево-метадона и декстро-метадона (при чему је лево-метадон једини „активан“ када је у питању терапијски учинак). Лекови, који су алтернатива [[метадон]]у, и метадонској терапији су: такозвана „СРОМ ТЕРАПИЈА“ - терапија споро-опуштајућим оралним морфином (суседне земље, само, као што су Словенија, Хрватска и Бугарска) користе овај вид терапије, и показује знатне резултате код пацијената код којих медатон не показује резултате или им не одговара на било који начин. Друга, позната, врста терапије је терапија лево-ацетил-алфа-метадоном или „ЛААМ“ терапија. Ова терапија слична је [[Метадон]]-ској терапији, али уместо најучесталијег вида ове ресматичне солуције стереомера, издвојен је онај који је једини „активан“ : лево-метадон , те пацијенти на овом медикаменту добијају дозе и до три пута мање од оних на „обичном“ [[Метадон]]у, и/или немају потребе да сваки дан долазе на клинике/амбуланте где добијају терапију. Ову врсту терапије, први пут је примењена у Немачкој - која је изоловала лево-метадон, и тиме добила лек са много мање нежељених ефеката. Трећа врста терапије, оваквог типа - Опоидно Супституционалног Терапија (О. С. Т) - јесте терапија хидроморфоном , и/или примена хидроморофона и метадона. Оваква врста терапије показала је изузетне резултате код пацијената код којих се ефекат зван "opiate craving" или „жеља за опијатима“ - веома изражен. Хидроморфон, баш у формулацији у којој се и примењује у О. С. Т у Аустралији и државама које имају овакав вид терапије - али се не примењује ("Јурниста"). И четврта, најефикаснија, али најконтроверзнија „борба против наркоманије“ или најконтроверзнија терапија јесте Х. А. Т терапија, или терапија „медицинским хероином“ - или „Хероинско-Асистирана Терапија“. Ова терапија подразумева да пацијенти долазе 2 пута на дан у клинику по своју прецизно одређену дозу, и исту не могу изнети и морају је администрирати пред медицинским особљем. Диацетил-морфин (ИНН) или диаморфин (БАН), даје се пацијентима, уз адекватну стерилну „опрему“ коју затраже. Примера ради, интравенозни корисници добијају сваки пут чисте игле и шприцеве, а они који се служе техником „пушења хероина“ - добијају диацетил-морфин помешан са мало кофеина, ради боље видљивости дима. Такође, овај вид терапије један је од најстаријих, баш као и метадонски - којег називају и „Златним Стандардом“. Још 20-тих година прошлог века Уједињено Краљевство, имало је терапију за хероинске зависнике - Х. А. Т - где су исти могли да добију своју дозу дроге „медицински чисте“ под супервизијом. Након увођења овакве терапије, свуда где оваква терапија постоји, дошло је до буквално драматичног опада трговином дрогом, ширења ХИВ вируса, ширења нових Хепатитис В, и Ц инфекција, криминогених активности, и пацијенти постају део социјалног-друштва много боље и брже и квалитетније него оних само на метадону. Битно је напоменути, да су контроле при овој терапији веома ригорозне, и важи правило "0 толеранције“. Такође, због кратког ефекта дозе, пацијенти који долазе по своју дозу - други пут, добијају и дозу метадона за вече, како би без симптома апстиненције дошли по следећу дозу.

У Србији постоје, официјално регистровани лекови „Метадон“ и „Бупренорфин“ - али се лек „бупренорфин“ не примењује нити се од 2010., када је он и регистрован, може применити и користити у терапијске сврхе о трошку државе. Дакле, „бупренорфинска терапија“ и детоксикација, која је постојала док су и донације Б. Ј. Р Македоније постојале, о трошку државе више не постоји, и нема је ни „у најави“ - по изворима блиским лекарима из „ТИМА ЗА НАРКОМАНИЈУ К. Б. Ц Војводина“. Исту је могуће добити по 200-250 евра месечно, у приватним клиникама. Исто важи и за добру праксу при примени „С. Р. О. М терапије“.

Хероин изазива врло јаку физичку и психичку зависност. Физичка зависност је стање поремећеног функционисања организма након престанка уношења дроге. Карактерише је појава апстиненцијске кризе 24-48 сати после задњег узимања хероина. Симптоми укључују мидријазу, немир, бол у мишићима и костима, мучнину, несаницу, пролив, знојење (екстремно појачано лучење жлезда), надраженост слузокоже (цурење носа, кијање), грозницу и повраћање. Трају обично 7-10 дана, али понекад и 3-4 пута дуже, ако се ради о наркоману са дугим „стажом“, или ако апстинира од [[метадон|метадона]]а, који узрокује још пуно неугоднији и јачи апстиненцијални синдром, који и траје пуно више времена.