Црвена буржоазија — разлика између измена

Прве критике на рачун нове класе у Југославији је изнио [[Милован Ђилас]] 1953. и 1954. у часопису [[Нова мисао]] и новинама [[Борба (новине)|Борба]], у којима је критиковао стварање „нове касте“, привилегије, хијерархију, идејну искључивост, партијску државу, партијски монопол, корупцију, бирократизам, култ личности, стаљинизам и друго.<ref name="Милован Ђилас 1953/54-између револуције и слободе">''Милован Ђилас 1953/54-између револуције и слободе'' 251-278, Вељко Станић, Токови историје (часопис Института за новију историју Србије) 3-4, Београд (2008) {{ср}}</ref> Први помен израза „нова каста“ Ђилас је објавио у тексту „Почетак краја и почетка“ у Новој мисли у августу 1953, да би га неколико година касније замијенио изразом „нова класа“.<ref name="Милован Ђилас 1953/54-између револуције и слободе"/> Његов чланак „Анатомија једног морала“ (Нова мисао јануар 1954) директно се бави питањима „партијске елите“, након чијег објављивања је Нова мисао забрањена и угашена.<ref name="Милован Ђилас 1953/54-између револуције и слободе"/> У „Анaтомији„Анатомији једног морала“ Ћилас директно критикује нову елиту:

{{Цитат3|У том ипак издвојеном и затвореном свијету, који се изван угланчаних и помпезних скоројевичких канцеларија увијек кретао по истим — својим љетовалиштима, по истим — својим клубовима, по истим — својим вилама и истим — својим ложама у позориштима и на стадионима...|Милован Ђилас, ''АнaтомијаАнатомија једног морала'', Нова мисао, Београд (јануар 1954)}}