Википедија

Црква Свете Петке у Станичењу — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 6:
|Општина=[[Пирот]]
|ДРЖ=СРБ
|Врста=ИсториjскоИсторијско место
|Време=[[XIV век]]
|Тип=Споменик културе од изузетног значаја
Ред 23:
}}
[[Датотека:Crkva svete paraskeve u Staničenju.jpg|297px|мини|десно|Најпознатија фреска у цркви Свете Петке у Станичењу]]
'''Црква Св. Петке''' у [[Станичење|Станичењу]] или познатија као црква [[Света Петка|Свете Параскеве]] је најстарија [[црква]] у [[Пиротски управни округ|Пиротском округу]] која је пре била позната под именом црква [[Свети Никола|Светог Николе]]. [[Црква]] 1967.е године постаје [[Списак споменика културе од изузетног значаја|споменик културе од изузетног значаја]].<ref>{{СК-САНУ|Линк=785|Име=Црква Св. Петке у Станичењу}}</ref> Њу је 1972.-е године обишао [[Радивоје Љубинковић]] (1910-1979), научни саветник Археолошког института у [[Београд]]у и касније су од 1974.-е до 1977.-е вођени истраживачки радови на том [[Археолошко налазиште|локалитету]] на основу чега ће уследити конзервирање [[Архитектура|архитектуре]] и [[Фреска|фресака]] 1979.е године. Финалну конзервацију и рестаурацију живописа извршила је у периоду од 1975.-e до 1978.-е године, [[Зденка Живковић]], сликар конзерватор из [[Београд]]а. Налази се у околини [[Пирот]]а, око 10 километара ка западу, у подножју [[Белава|планине Белава]]. Подигнута је на уздигнутој заравни над обалом [[Нишава|Нишаве]], на прилазу селу [[Станичење|Станичење]], недалеко од ушћа [[Темштица|Темштице]]. Иако се налази недалеко од главног пута који води од [[Софија|Софије]] ка [[Ниш]]у, [[Станичење|станичењска]] [[црква]] је дуго остала непозната научној јавности. У фреско-натпису, исписаном на западном [[зид]]у изнад [[Врата|улаза]], забележено је да су Арсеније, Јефимија, Константин и још неки чланови, чија су имена избрисана, сазидали и осликали [[црква|цркву]] 1331-1332. године, у време [[Бугарска|бугарског]] цара [[Јован Александар|Јована Асена]] ([[Бугарски језик|буг]]. ''Иван Асен'') и [[видин]]ског господара [[Белаур]]а. [[Припрата]] са отвореним [[дрво|дрвеним]] [[трем]]ом који је додат и изграђен је у [[XIX век]]у. <ref>[http://www.academia.edu/2002453/Crkva_Svetog_Nikole_u_Stanicenju_The_Church_of_St_Nicholas_in_Stanicenje Црква Светог Николе у Станичењу] ''Уводно разматрање, страна 7-8''</ref>
 
== Историја ==
=== Доба изградње ===
Без сумње, најстарија [[црква]] у [[Понишавље|понишављу]] је [[црква]] [[Свети Никола|Св. Николе]], касније [[Света Петка|Св. Петке]] или како тамошње [[становништво]] воли да је зове [[Света Петка|Св. Парасакеве]] у [[Станичење|Станичењу]]. У фреско-натпису, исписаном на западном [[зид]]у изнад [[врата|улаза]], забележено је да су Арсеније, Јефимија, Константин и још неки чланови, чија су имена избрисана, сазидали и осликали цркву 1331-1332. године, у време [[Бугарска|бугарског]] [[цар]]а [[Јован Александар|Јована Асена]] и [[видин]]ског господара [[Белаур]]а. Наведене особе са фресака су у доба радова и изградње [[црква|цркве]] већ били покојни па је радове привео крају њихов син, [[властелин]] вишег ранга, заједно са својом женом чије име нам је остало непознато због оштећења на [[зид]]у које је уништило део [[Фреска|фресака]]. [[Јован Александар]] (1331-1371) је владар који се помиње у натпису, који је носио име Асен као своје друго породично име. [[Белаур]] је био један од најмоћнијих бугарских [[Бољари|бољара]] и ујак цара [[Јован Александар|Јована Александра]], против кога је устао на оружје 1331.-е године и оцепио део државе око [[Видин]]а и тока [[Дунав]]а. [[Стефан Душан|Цар Душан]] га, у аутобиографској белешци за свој [[Душанов законик|Законик]], помиње као једног од седам владара који су угрозили [[Србија|српску државу]], мислећи на значајну победу у бици код [[Ћустендил]]а ([[Бугарски језик|буг]]. Велбъжд) 1331.-е године, извојевану против [[Бугари|БугарБугара]]а и њиових савезника. Касније дозидана [[припрата]] и анекс са јужне стране [[црква|цркве]] нису сачувани. [[Припрата]] са отвореним [[дрво|дрвеним]] [[трем]]ом подигнута је у [[XIX век]]у. <ref name="sajt">[https://sites.google.com/site/stanicenjers/contact-us/crkva-svete-petke Станичење - место са ког се виде звезде]</ref>
 
=== Бурно доба ===
О цркви [[Свети Никола|Сцетог Николе]] у [[Станичење|Станичењу]] нема писаних споменика у средњовековној историјској грађи. У трагању за евентуалним изворним подацима изнета је претпоставка да се [[црква]] под својом новом [[храм]]овном посветом [[Света Петка|Светој Петки]] [[Трново|Трновској]] помиње у једном [[Турска|турском]] документу из времена владавине [[султан]]а [[Мехмед III|Мехмеда III]] (1595-1603). За касније раздобље, у неколико историјских извора забележене су изјаве које осветљавају судбину [[црква|цркве]] у [[Станичење|Станичењу]] крајем [[XVIII век]]а и у првим деценијама [[XIX век]]а. Забележено је сећање [[Станичење|станичењског]] проте Алексе Минчића који наводи: <br />
* ''"Одавно, сигурно је то било још крајем [[XVIII век]]а, овде у [[црква|цркви]] [[Станичење|станичењској]] изгинули су и [[Свештеник|свештеници]] и сав [[народ]] који се ту затекао а [[црква]] после није радила више од 30 година. А то је било овако: једне године, баш на [[Благовести]], [[свештеник|свештеници]] су служили свету [[литургија|литургију]] и било је много [[народ]]а у [[црква|цркви]] и у [[порта|порти]] [[црква|црквеној]]. Одједном ударе [[Крџали|крџалије]] и нападну на [[народ]] у [[црква|цркви]] и [[порта|порти]] и поче најужасније убијање и клање. Изгинуше [[свештеник|свештеници]] и силан свет, који се затекао у [[црква|цркви]] и [[порта|порти]]. Све је опљачкано па и [[црква]] не само што је опљачкана, него и готово и разрушена. И дан дањи где год се нешто почне копати у [[црква|црквеној]] [[порта|порти]], наилази се на [[Скелетни систем|човечије кости]]. Те су [[кост]]и од погибије на [[Благовести]]. Од тада црква у [[Станичење|Станичењу]] није могла више служити, све до 1829.-е године. А није имала ни [[свештеник]]а, јер су [[свештеник|свештеници]] често страдали. Те године [[станичење|Станичењци]] добијају [[свештеник]]а и замоле [[спахија|спахију]] да им допусти да опет опораве [[црква|цркву]] и да могу у њој служити. [[Спахија]] им изађе у сусрет али под условом да му сваке године, на дан [[црква|црквене]] [[Слава|славе]] - 26.-ог [[Јул]]а - [[село]] даје по једну јалову [[овца|овцу]]. [[Станичење|Станичењци]] опораве [[црква|цркву]] и она поче служити, а [[спахија]] је од тада свеке године на [[Света Петка|Свету Петку]] добијао јалову [[овца|овцу]] од [[село|села]] на поклон."''
 
Захваљујући неким сачуваним [[запис]]има наведени догађај може се поуздано датирати у 1796.-у годину. У једној [[Богослужбена књига|богослужбеној књизи]] из [[Манастир Дивљане|манастира Св. Димитрија]] код [[Бела Паланка|Беле Паланке]] остало је забележено да су те године [[Крџали|крџалије]] попленили и спалили многа [[село|села]] и [[град]]ове. Исти догађај се помиње у [[запис]]у [[поп]]а Николе на једном рукописном [[јеванђеље|јеванђељу]] које се сада чува у [[Софија|Софији]].
Ред 39:
=== Прва звона ===
Приликом обнове, која је уследила убрзо након ослобођења, ова стара [[црква]] добила је своја прва [[Звоно|звона]]. На једном од њих налази се рељеф [[Свети Сава|Св. Саве]] и натпис:
* ''"После 500 година ропства под [[Турци|турцима]] први пут салисмо [[звоно]] за спомен нашим потомцима а за славу [[црква|цркве]] [[Света Петка|Св. Петке]] - Општина [[Станичење|Станичењска]]"''
 
При дну [[звоно|звона]] налази се година 1882.-а. На другом [[звоно|звону]] постоји само натпис:
* ''"У спомен нашег ослобођења од [[Турци|Турака]] а у славу нашем [[краљ]]у [[Милан Обреновић|Милану М. Обреновићу]] и салисмо ово [[звоно]] - Житељи села [[Станичење|Станичења]] за нашу [[црква|цркву]] [[Света Петка|Св. Параскеву]]"''
 
По ободу на дну [[звоно|звона]] уписана је ливница ''"Ђорђе Бота и синови"'' и година 1882.-а.
Ред 51:
== Конструкција ==
=== Локалитет и етапе градње ===
Издигнута зараван изнад обале [[Нишава|Нишаве]] у локалном микроамбијенту, где је смештена [[црква]], представља доминантан положај. Структуру [[тло|тла]] на коме је подигнута [[црква]] сачињавају речни седименти - [[земља]] с [[песак|песком]] и ситним [[шљунак|шљунком]] и мноштво [[камен|камених]]их облутака разних величина, од веома ситних до оних пречника 20-30 сантиметара. У току истраживања утврђено је да се најстарији културни слој на [[Археолошко налазиште|локалитету]] образује у време грађења [[црква|цркве]]. Усамљено откриће једне рановизантијске фибуле, затим налази [[опека]] или чешће њихових уломака уграђених као сполије, као и преклесаног жртвеника у функцији [[стуб]]а позније [[Олтар|часне трпезе]] не указују на постојање античког слоја. Током истраживања [[црква|цркве]] са околним делом [[порта|порте]] уочено је више грађевинских фаза, односно етапа у коришћењу овог сакралног здања кроз неколико столећа, од којих би најстарију фазу означавало грађење властелинског [[храм]]а [[Свети Никола|СВ. Николе]], уз који је убрзо дограђена [[припрата]], а цео ансамбл живописан је 1331-1332.-е године. У другој етапи, након рушења [[припрата|припрте]] по свему судећи и извесног времена, на њеном месту подигнут је отворени [[нартекс]], односно [[трем]]. Ова доградња није прецизније временски одређена али би се могло претпоставити да није била млађа од краја [[XVI век]]а. Наредне две етапе доградње могу се поуздано датирати у [[XVIII век]], односно пре 1796.-е године када је стари [[Станичење|станичењски]] [[храм]] тешко настрадао.
 
У трећој етапи је на месту ранијег [[трем]]а дограђена пространа бондручна [[припрата]] након чега је уз јужну страну [[црква|цркве]] призидан анекс уздужне правоугаоне основе, што то смешта у четврту етапу грађевинских интервенција на [[храм]]у. У пету етапу сврстана је обнова старе [[Станичење|станичењске]] [[црква|цркве]] изведена 1829.-е године, када је она добила облик у коме је затечена 1972.-е године. Условно речено, последњу грађевинску фазу на овом здању представљали би конзерваторско-рестаураторски радови извођени од 1973 до 1976.-е године, када је обновом отвореног [[нартекс]]а-[[трем]]а [[црква]] [[Свети Никола|Св. Николе]] у [[Станичење|Станичењу]] добила свој садашњи изглед.<ref name="konstrukcija">[http://www.academia.edu/2002453/Crkva_Svetog_Nikole_u_Stanicenju_The_Church_of_St_Nicholas_in_Stanicenje Црква Светог Николе у Станичењу] ''Архитектура цркве и етапе грађења, страна 21-31''</ref>
Ред 57:
=== Изворна контрукција ===
==== Темељна основа и зидни састав храма ====
[[Црква]] [[Свети Никола|светог Николе]] подигнута у првој фази, представља скромно здање правоугаоне основе с полукружним [[олтар]]ским [[Апсида|апсидом]] на истоку, укупне дужине 8,9 метара, а ширине 5,1 метар. Засведена је полуобличастим [[свод]]ом грађеним од тесаника [[Бигар|сиге]], чије је теме око 5,6 метара изнад равни пода. [[Зид]]ови [[црква|цркве]] су веома грубо грађени, с неравнинама које се уочавају и на површинама прекривеним [[Фреска|живописима]]. Дебљина им је неуједначена и смањује се према вишим зонама. Код северног и јужног [[зид]]а при поду се креће око 0,9м, док у равни базе [[свод]]а не прелази 0,7-0,8м. Слична појава уочава се и код [[зид]]а [[олтар]]ске [[Апсида|апсиде]], који је у равни [[тло|тла]] нешто масивнији – дебљине преко 1м. [[Темељ]] [[зид]]ова је веома плитак (0,3-0,4м) и грубо је грађен уливањем [[зид]]не масе у неправилно, односно коритасто укопан ров. Градиво у [[зид]]овима готово искључиво чине речни облутци са [[Малтер|малтерним везивом]]. [[Зид]]ови су били ојачани [[дрво|дрвеним]] арматурама – [[сантрач]]ама ([[Греда (грађевинарство)|греде]] квадратног пресека, димензија 15х15 центиметара до 18х18 центиметара) које су се налазиле у структури [[зид]]не масе – по две паралелно постављене у хоризонталним низовима на међусобном растојању по вертикали од по 0,7 до 0,8м. У равни спољног лица [[зид]]а јављају се само испод [[кров]]ног венца и у истом нивоу пресецају основу оба [[забат]]а. Са унутрашње стране спољна [[Греда (грађевинарство)|греда]], прекривена само слојем [[фреска|фреско]]-[[малтер]]а уочена је једино у бази [[свод]]а. У западном зиду се налази скромно моделован улаз с каменим прагом и плитким довратницима који нису посебно обрађени, односно клесани, већ излазе из [[зид]]не масе бочних стрна. Архитавни надвратник чини низ [[Греда (грађевинарство)|гредица]] квадратног пресека и у том оквиру налазила се [[дрво|дрвена]] конструкција с двокрилним [[врата|вратницама]].<ref name="konstrukcija"></ref>
 
==== Унутрашњост храма ====
Унутрашњи простор [[храм]]а био је осветљен само кроз 2 мала [[прозор]]ска оквира. Један [[прозор]], високо издигнут (око 3м) изнад равни пода, налазио се непосредно испод почетка [[свод]]а на средишњем делу јужног [[зид]]а. Био је моделован у виду полукружно засведене нише, са релативно уским отвором на спољном лицу [[зид]]а. Касније је зазидан али је његов изворни облик са остацима [[фреска|фреско]]-декорације сачуван. Сличан [[прозор]] постојао је и изнад [[Олтар|часне трпезе]] у [[зид]]у олтарске [[Апсида|апсиде]]. Он је у каснијој обнови замењен већим [[прозор]]ским отвором, а приликом конзерваторских радова обновљен је по узору на онај с јужног зида. Унутрашњост [[храм]]а био је у целовитости осликан [[Фреска|фрескама]] и подељен зиданом [[олтар]]ском преградом која је у једној позној фази уклоњена. Грађена је у виду масивног [[зид]]а дебљине 0,55м и висине око 2,3м. С горње стране била је завршена профилисаним венцем који се продуживао дуж северног, западног и јуног зида, издвајајући прву зону [[фреска|живописа]] с галеријом ктиторских [[портрет]]а и [[фреска|фреско]]-натписом из кога се поред имена задужбинара Арсенија, Јефемије и Константина, сазнаје и да је [[црква]] осликана 1331-1332.-е године.
 
Постављањем [[зид]]не [[олтар]]ске преграде издвојен је [[наос]], димензија 4,2х3,35м, од великог [[олтар]]ског простора. Услед ограничене површине у [[олтар]]у, првобитна [[зид]]ана часна трпеза постављена је уз [[Апсида|апсидални]] [[зид]]. Од ње су преостали само отисак на околном [[фреска|живопису]], оивичен црвеном бордуром и супструкција откривена приликом археолошких ископавања. Била је висока око 1м с плочом, приближне ширине 0,7м која је стајала на [[зид]]аном ступцу.<ref name="konstrukcija"></ref>
 
==== Кров храма ====
[[Храм]] је био покривен [[кров]]ним плочама, на шта указује чињеница да не постоје остаци [[цреп|кровне опеке]] а ни трагова који би над сводом указивали на постојање оловног покривача. [[Кров]]ни венац , који није остао сачуван у изворном облику, вероватно је чинио низ грубо обрађених [[камен]]их плоча. <ref name="konstrukcija"></ref>
 
==== Припрата храма ====
Убрзо након изградње дограђена је [[припрата]] која је имала дужину унутрашњег простора око 4м, док јој је због скретања трасе северног зида, ширина неједнака. Уз [[фасада|фасадни]] [[зид]] [[црква|цркве]] она износи 4,6 метара а са западне стране око 4м. [[Зид]]ови првобитне [[припрата|припрате]], дебљине 0,8-0,85м, били су плитко утемељени, до 0,3м те су с тога само очувани у деловима. Под познијом преградњом нестао је знатан део јужног [[зид]]а а порушен је и средишњи део западног [[зид]]а са последњим остацима улаза.
 
Према подацима из ктиторског натписа, као и сазнањима до којих се дошло археолошким истраживањима [[црква]] [[Свети Никола|Св. Николе]] у [[Станичење|Станичењу]] грађена је током треће деценије [[XIV век]]а. У том раздобљу прво је био подигнут сам [[храм]] једнобродне основе уз коју је убрзо – можда само коју годину касније – призидана [[припрата]]. Поменута доградња предходила је осликавању како [[наос]]а, тако и [[нартекс]]а, што је окончано 1331-1332.-е године.<ref name="konstrukcija"></ref>
 
== Живописи у храму ==
Ред 76:
По раскоши одеће и богатсву [[накит]]а на фигурама насликаних историјских личности, [[Станичење]] се издваја од већине [[споменик]]а свог времена. Једна добро организована сликарска група извела је у западном делу [[наос]]а [[Станичење|станичењске]] [[црква|цркве]] читаву галерију [[портрет]]а, састављену од чак десет фигура. Неколико [[портрет]]а било је насликано и у [[припрата|припрати]] али од њих данас постоје само [[фреска|фреско]]-уломци који се чувају у [[Галерија|Галерији]] [[Фреска|фресака]] у [[Београд]]у. Приказани костими на фигурама велможа, племкиња, [[монах]]а и монахиња различите старости значајна су изворна грађа за познавање властеоске и дворске ношње тога периода.<br />
 
Ктиторски натпис је исписан на унутрашњем западном зиду [[наос]]а, изнад самог улаза у [[црква|цркву]] и покрива целу ширину надвратника. Текст натписа је написан у четири реда на белој основи црним словима неједнаке величине и саопштава да је у подизању и осликавању [[црква|цркве]] учествовало неколико особа. Текст натписа почиње светотроичком [[Инвокација|инвокацијом]]: ''„Изволенијем Отца и савршенијем Сина и сапоспешенијем“'' уобичајеном за оснивачке натписе код [[Срби|Срба]] и [[Бугари|Бугара]] у средњем веку. На самом почетку, првој речи предходио је мали сликани крст, сачуван делимично ([[Латински језик|латински]] ''invocatio symbolica'') којим су у средњем веку обично започињали и завршавали се натписи ове врсте. Необичност ктиторског натписа у [[Станичење|Станичењу]] је у томе што уз помен [[Бугарска|бугарског]] [[цар]]а доноси и име [[видин]]ског господара [[Балаур]]а. Исто тако, натпис открива податак незабележен у другим до сада познатим изворима. Реч је о [[Балаур]]овој (са)владарској титули господин, која представља веома значајан доказ његове стварне моћи унутар [[Бугарска|бугарске]] елите.<ref>[http://www.academia.edu/2002453/Crkva_Svetog_Nikole_u_Stanicenju_The_Church_of_St_Nicholas_in_Stanicenje Црква Светог Николе у Станичењу] ''Ктиторски портрети: Ктитори и ктиторски натпис, страна 79-83''</ref>
 
=== Сликарство у Храму - Фреске ===
[[Храм]] је сачувао већи део свог сликаног програма. У његовој унутрашности страдале су само [[Фреска|фреске]] на полуобличастом [[свод]]у, а сав остали програм се лако ишчитава и тематски добро сагледава. Уочавање сликарског поступка и детаља, међутим, умањено је пулверзацијом [[фреска|фресака]], процесом видљивим у свим деловима сликаног ансамбла, због чега [[фреска|фреске]] изгледају као да су пресвучене сивом скрамом, а знатан број појединости, посебно на инкарнату фигура, заувек је нестао. О [[фреска|фрескама]]ма [[Станичење|Станичења]] до сада је сразмерно мало записано. Првим извештајем, [[Радивоје Љубинковић|Радивоја и Мирјане Љубинковић]], објављеним након археолошких и архитектонско-конзервативних радова на [[црква|цркви]], указано је на овај, науци до тада непознат [[споменик]], но приказ [[Станичење|станичењских]] [[фреска|фресака]] остао је добрим делом непотпун.<ref>[http://www.academia.edu/2002453/Crkva_Svetog_Nikole_u_Stanicenju_The_Church_of_St_Nicholas_in_Stanicenje Црква Светог Николе у Станичењу] ''Сликарство Цркве, страна 113-116''</ref>
* [[фреска|Живопис]] на полуобличастом своду у [[Наос]]у, данас готово уништен, садржао је стојеће представе старозаветних [[пророк]]а, како показују мали остаци [[фреска|живописа]] а што је иконографски и сасвим очекивано. На јужној половини, у источном делу, постоје остаци три стојеће фигуре па се, упоређујућо величину простора у продужетку, може претпоставити да је на тој страни било десетак фигура, односно, на обе стране свода укупно преко двадесет.<ref>[http://www.academia.edu/2002453/Crkva_Svetog_Nikole_u_Stanicenju_The_Church_of_St_Nicholas_in_Stanicenje Црква Светог Николе у Станичењу] ''Сликарство Цркве: Наос, страна 117-145''</ref>
* Мале димензије [[Грађевина|грађевине]] условиле су сведени програм [[фреска|фресака]] у [[олтар]]у. У њему, као најоучљивије, нема сцене Причешћа [[апостол]]а. [[Фреска|Фреске]] са свода и [[Славолук|тријумфалног лука]] - [[Спасовдан|Вазнесење Христово]] и [[Благовести|Благовести]] [[Богородица|Богородици]] - припадају већ разматраној целини Великих [[празник]]а. Конха [[Апсида|апсиде]] садржи неуобичајене представе [[Богородица|Богородице]] са [[Христос|Христом]] на престолу са [[Свети Никола|Св. Николом]] и [[Патријарх српски Кирило|Св. Кирилом]] [[филозоф]]ом и у зони испод, Поклоњење [[Христос|Христу]]-жртви. У ниши проскомидије је допојасни Мртви [[Христос]], на зидовима су стојеће фигуре тројице Св. [[Ђакон]]а, а на источном и јужном зиду [[ђакон]]икова фронтална попрсја двојице [[епископ]]а.<ref>[http://www.academia.edu/2002453/Crkva_Svetog_Nikole_u_Stanicenju_The_Church_of_St_Nicholas_in_Stanicenje Црква Светог Николе у Станичењу] ''Сликарство Цркве: Олтар, страна 146-172''</ref>
* Садржај [[фреска|фресака]] источног зида припрате чине следећи делови:
::# циклус патрона [[храм]]а,
::# фриз попрсја [[светитељ]]а,
::# стојеће фигуре у првој зони,
::# високи дводелни декоративни појас.
 
За разлику од [[фреска|фресака]] у [[наос]]у, преостали [[фреска|живопис]] пропрате није био довољно заштићен током дужег раздобља те је јако избледео и пострадао. Његово ишчитавање тиме је знатно отежано, а стилске особености није могуће пратити. Три горње зоне [[фреска|фресака]] предодређене су за циклус посвећен [[Свети Никола|Св. Николи]], патрону [[Станичење|Станичења]]. У нижем регистру, почев са северне стране, постоје остави композиције Три [[војвода|војводе]] у [[Затвор|тамници]]. Илустрација долази у ред познатих чуда [[Свети Никола|Св. Николе]], али у [[Станичење|Станичењу]] непотпуно сачувана. Разпознаје се само део фигуре једног од тројице неправедно оптужених [[војвода]] које је [[цар]] [[Константин Велики|Константин]] бацио у [[затвор|тамницу]], како се износи у писаним изворима о [[Свети Никола|Св. Николи]].<ref>[http://www.academia.edu/2002453/Crkva_Svetog_Nikole_u_Stanicenju_The_Church_of_St_Nicholas_in_Stanicenje Црква Светог Николе у Станичењу] ''Сликарство Цркве: Припрата, страна 146-172''</ref>
Ред 93:
Постоје две [[легенда|легенде]] о промени имена [[Црква|цркве]] [[Свети Никола|Светог Николе]] у назив [[Света Петка|Свете Петке]]:
# Прва датира из 1398.-е године и говори о [[Милица Хребељановић|књегињи Милици]] која се бавила и дипломатском делатношћу, те је заједно са Јефимијом те године ишла код [[султан]]а [[Бајазит I|Бајазита]] да заступа интересе светог сина [[Стефан Душан|Стефана]]. Том приликом је издејствовала пренос [[мошти|моштоју]] [[Света Петка|свете Петке]] из [[Видин]]а у [[Београд]]. По [[легенда|легенди]], [[мошти]] су преноћиле у [[Станичење|Станичењу]] у [[црква|цркви]] [[Свети Никола|Светог Николе]]. Потом су [[мошти]] биле смештене у [[Капела (грађевина)|капелу]] [[Света Петка|свете Петке]] на [[Калемегдан]]у а данас су оне у румунском граду [[Јаши]].
# Друга [[легенда]] је више историјска чињеница. Наиме, 25.-ог Марта 1796.-е године по старом календару на [[Благовести]] [[Богородица|Пресвете Богородице]] када је у [[црква|цркви]] и око ње било мештана, упали су [[Турци]] [[Крџали|крџалије]] и посекли силан свет. Од тада, [[црква]] није отварала [[врата]] наредних двадесет година. По поновном отварању, променила је име у [[црква]] [[Света Петка|Свете Петке]]. У новије време, [[Црква|црквена]] [[слава]] је [[Света Петка|Света Петка Трнова]], 8.-ог Августа. <ref name="sajt"></ref>
 
== Ктиторске гробнице ==
Ред 100:
Место ктиторске [[Некропола|гробнице]] предодредио је положај гроба 15, укопаног са спољне стране јужног зида [[припрата|припрате]]. [[дрво|Дрвени]] [[Шкриња|ковчег]] био је обзидан и засведен особеном конструкцијом. На трошним остацима покојника, мушке особе млађе старосне доби, откривени су делови одоре са 27 сребрних лоптастих [[Дугме|дугмади]] са [[златовез]]ом, где су поред орнаменталних детаља сачуване и натписане метопе са именом [[цар]]а [[Јован Александар|Јована Александра]].<ref>[http://www.academia.edu/2002453/Crkva_Svetog_Nikole_u_Stanicenju_The_Church_of_St_Nicholas_in_Stanicenje Црква Светог Николе у Станичењу] ''Гробови у цркви и некропола: Гробови ктиторске властеоске породице, страна 35-37''</ref>
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Литература ==
* ''М. Поповић, С. Габелић, Б. Цветковић, Б. Поповић,'' [http://www.academia.edu/2002453/Crkva_Svetog_Nikole_u_Stanicenju_The_Church_of_St_Nicholas_in_Stanicenje Црква Светог Николе у Станичењу], 2005, Београд, ISBN 86-80093-50-5
 
{{Непокретна културна добра}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Црква_Свете_Петке_у_Станичењу”