Црквенословенизам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м literatura |
м Разне исправке |
||
Ред 9:
То се одразило и на преписивање црквених [[књига]] — сваки преписивач је у преписке уносио неке [[Фонетика|фонетске]], [[Морфологија|морфолошке]] и [[Лексикологија|лексичке]] особености језика којим је говорио. Такво прилагођавање довело је до стварања редакција или рецензија [[Старословенски језик|старословенског]] (такође називан и староцрквенословенски) — српске, хрватске, руске, чешке, бугарске — чиме су настали нови, [[Црквенословенски језик|црквенословенски језици]]. Са хришћанством, Срби су добили и своју рецензију — [[српскословенски језик]].<ref name=veli/>
Сва дела и одредбе, као на пример [[Душанов законик]], писани су овим језиком, па се јавио и обратни утицај. Више није само српски језик утицао на српскословенски, већ и књижевни на народни. Након [[Велике сеобе Срба|Великих сеоба Срба]] током 17. и 18. века, а као спречавање покатоличења српског народа на тлу [[Хабзбуршка монархија|Аустрије]], Срби су потражили помоћ православне [[Руска
Пре но што је грађанска класа у деветнаестом веку ([[Вук Стефановић Караџић]], [[Доситеј Обрадовић]], [[Аврам Мразовић]], [[Сава Мркаљ]]) извојевала употребу народног језика, на српски је утицај извршио и ''по правилима баба Смиљане'' писан [[славеносрпски језик]], руска редакција са српским народним примесама. Сви ови језици данашњем српском дали су бројне црквенословенизме.<ref name=veli/>
| |||