Историјски архив „Тимочка крајина“ Зајечар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м Разне исправке |
||
Ред 5:
У Србији је давне [[1898]]. године донет први Закон о државној архиви, на основу ког је у [[Београд]]у 1900. године основана Државна Архива. Тим актима почиње активан период архивског рада у Србији. Задатак архивског рада је управо и прикупљање, сређивање и чување докумената од општег и историјског значаја. У периоду између два рата, на основу донетог Закона из 1898. године формиране су и друге архивске установе, нпр. [[Државни Архив у Новом Саду]] и [[Архив САНУ]].
После [[Други светски рат|2. светског рата]], почиње веће ангажовање на организовању архивских служби<ref>[http://arhivistika.wordpress.com/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B2%D0%B8/mreza-arhiva/ Организовање архивских служби у Србији]</ref>. У [[Зајечар]]у је 1948. године формирано Архивско средиште за 9 срезова: зајечарски (Зајечар), борски (Бор), књажевачки (Књажевац), крајински (Неготин)), бољевачки (Бољевац), тимочки (Минићево), брзопаланачки (Јабуковац), кључки (Кладово) и поречки (Доњи Милановац). Већ 1951. године се преименује у Градску државну архиву, а коначно име добија 1973. године, од када носи назив Историјски архив "Тимочка
Историјски архив "Тимочка крајина" данас својим деловањем покрива територију Града Зајечара и општина Књажевац и Бољевац.
| |||