Митрополит београдски Михаило — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 43:
Посебну пажњу митрополит Михаило је посветио богословији и образоању свештенства уопште. У том циљу је и написао књигу Догматични богословија, а потом је почео да „саставља уџбеничку литературу: написао је Црквено богословље (1860) и Херменевтику (тумачење Св. Писма), а прегледао је и основно кориговао или прерадио и дао благослов за: Догматику, Морално богосославље, Омилититику, све израђено према најбољим уџбеницима руских духовних семинарија“.
 
На предлог митрополита Михаила отворено је друго одељење богословије 1873. године под називом Страначка богословија. „Задатак је овој школи био да спрема одушевљене учитеље и свештенике као националне раднике, који су у ратовима за ослобођење 1876-18781876—1878. учествовали, и много допринели ослобођењу једнога дела српства, а они остали са неослобођеном браћом, да их просвећују, дижу дух и јачају наду на коначно ослобођење."
 
[[Датотека:Mitropolit Mihailo Jovanovic.jpg|десно|мини|митрополит Михаило]]
Ред 55:
Као [[русофил]], митрополит Михаило сметао је [[Беч]]у, [[Краљ Милан Обреновић|краљу Милану]] и [[Српска напредна странка (Краљевина Србија)|напредњацима]]. Беч је био добро упознат са акцијом митрополита Михаила у [[Босна|Босни]], коју је спроводио преко српских свештеника у Босни, а уз материјалну помоћ руских словенских комитета. Зато је дошло 1881. године до отвореног сукоба између митрополита Михаила и напредњака. Аустрофилски настројен, кнез Милан је решио да уклони митрополита Михаила. „Још у лето 1881. збацивање митрополитово било је свршена ствар; тражио се само згодан повод“. Као повод послужио је Закон о црквеним таксама који је ступио на снагу 1. јуна 1881, који је донет без знања и пристанка [[Свети архијерејски сабор СПЦ|Светог архијерејског сабора]], те је дошло до борбе између владе и мирополита. Указом кнеза Милана од 18. октобра 1881. митрополит Михаило је уклоњен са свога положаја. „Без пензије, без издржавања, без икакве потпоре, после времена од двадесет и пет година часне службе, често у тешким приликама, кроз које је пролазао живот Србије, удаљен је са својега високог положаја митрополит Михаило, први поглавар аутокефалне Српске цркве“.
 
После збацивања митрополит Михаило се настанио у својој приватној кући у [[Београд]]у. Међутим, власти га ни овде нису остављале на миру и морао је 1883. напустити Србију. После боравка у [[Истанбул|Цариграду]], [[Јерусалим|Јерусалиму]]у, [[Рушчук]]у и [[Букурешт]]у, митрополит Михаило је у другој половини 1883. дошао у [[Кијев]], где је учествовао у прослави педесетогодишњице [[Универзитет у Кијеву|Кијевског универзитета]]. Странствовање митрополита Михаила трајало је све до 23. фебруара 1889, када је абдицирао [[Краљ Милан Обреновић|краљ Милан]]. И тада се, али без успеха, против повратка митрополита Михаила успротивио аустроугарски посланик у Београду Хенгелмилер. Враћањем митрополита Михаила указом Краљевског намесништва од 18. маја 1889, а такође и прогнаног епископа [[Јероним Јовановић|Јеронима]], решено је црквено питање у Србији.
 
Положај митрополита Михаила ни после повратка на своју катедру није био лак. Био је присиљен да се и даље бори са потешкоћама разне природе. Тако је, на пример, влада покренула питање склапања [[Конкордат]]а између Србије и [[Ватикан|Ватикана]]а. Међутим, за време његовог живота није дошло до склапања Конкордата.
 
Као поглавар Цркве у Србији, митрополит Михаило бавио се и националним радом. Посебно је радио на ослобођењу Срба који су живели под [[Турска|Турцима]] у Јужној и Старој Србији и у Босни и Херцеговини (до 1878).
Ред 65:
Велико човекољубље и доброчинство исказао је и према свом родном месту и завичају. Његова задужбина из 1894. године - зграда Основне школе у центру сокобањске варошице и данас, преко стотину година, служи образовању и васпитању младих нараштаја.
 
Умро је [[5. фебруар|5. фебруара]]а [[1898]]. и сахрањен у београдској [[Саборна црква у Београду|Саборној цркви]].
 
== Спољашње везе ==