Тимок — разлика између измена

'''Тимок''' ({{јез-лат|Timacus}}) је [[река]] у источној [[Србија|Србији]]. Заправо Тимок је скуп река са истим именом и придевом испред ([[Црни Тимок]], [[Бели Тимок]], [[Сврљишки Тимок]], [[Трговишки Тимок]], [[Тимок|Велики Тимок]]). Од извора Тимока (Сврљишког Тимока) до ушћа (Великог Тимока) у [[Дунав]] има 203 [[километар|-{km}-]]. Река тече кроз Србију, а последњих 15 -{km}- представља границу Србије и [[Бугарска|Бугарске]]. [[Ушће]] се налази на [[апсолутна висина|надморској висини]] од 28 -{m}-, што представља и најнижу тачку у Србији. Тимок је део [[Црноморски слив|Црноморског слива]] са протоком од 24 -{m³/s}-, а може да досегне и 40 -{m³/s}-. Тимок је последња (десна) притока Дунава.

Тимок је широк 35 m, а дубок 0,5 - 1,5 m. Његова највећа лева притока је [[Вражогрначка река]] (45 km), а потом улази у епигенетску [[Вражогрначку клисуру]] дубоку око 150-240 м, која се пружа у дужини 4,5 km. Одатле протиче кроз ерозивно проширење код села [[Трнавац|Трнавца]] и улази у [[Велику клисуру]] или [[Соколовица|Соколовицу]] са многим меандрима. Неки од њих су: Стражевица (висећи меандар), који се налази са десне стране Тимока. Он тече по алувијалној равни широкој 300 - 1000 м, до села [[Вељково|Вељкова]] и на [[дужини]] од 18 km по алувијалној равни Дунава.

Утиче у Дунав 10 km, источније од Неготина, на 30 м, надморске висине и то је најнижа кота Србије. На том делу Тимок представља границу према Бугарској у дужини 15,5 km.

Дужина [[Тимок|Великог Тимока]] је 88 km, а површина слива 1222km1.222km². Заједно са Белим и Трговишким Тимоком дугачак је 201,7 и има површину слива 4 .630 km². Његов протицај је највећи у близини ушћа и износи 300 м³/с, а најмањи свега око 3 м³/с, што показује да река има бујичарске одлике. На Тимоку је мала хидроелектрана [[Соколовица]] (3,84MW84 MW) која производи годишње само 17 милиона kWh електричне енергије. Електрана је пуштена у рад 1949. године, а њено проточно језеро одавно је засуто наносима, те хидроелектрана ради на проточној води.

Код села [[Чокоњар]] у Источној Србији између [[1947]]. и [[1951]]. године изграђена је хидроцентрала ''Соколовица''. Целокупан хидроенергетски потенцијал није искоришћен.