Алфред Розенберг — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 28:
== Рана каријера ==
Розенберг је пореклом био балтички [[Немци|Немац]]; рођен је у Талину, ([[Естонија]]) који је тада био део [[Руска Империја|Руске Империје]]. Студирао је [[Архитектура|архитектуру]] у [[Рига|Риги]] и [[машинство]] у [[Москва|Москви]], а докторирао је [[1917]]. у 24. години. Зграде које је тада пројектовао још стоје у центру [[Талин]]а. За време [[Октобарска револуција|Бољшевичке револуције]] [[1917]]. подржао је контрареволуционарне снаге, а након њиховог неуспеха емигрирао је у [[Немачка|Немачку]] заједно с [[Макс Шојбнер-Рихтер|Максом Шојбнер-Рихтером]], каснијим страначким колегом. Често се кретао у круговима руских емиграната с којима је делио антибољшевичке ставове које је повезао са [[Антисемитизам|антисемитским]] у теорију о [[Јевреји|јеврејској]] завери која стоји иза револуције. Розенберг је био један од првих чланова [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|Немачке радничке партије]]; придружио се у јануару [[1919]]. године, а такође је био и члан окултне организације ''[[Друштво Туле|Туле-Гезелшафт]]''.
 
[[1921]]. постао је уредник страначких новина [[Фелкишер беобахтер]], а објављивао је и разне друге публикације у којима је писао о опасностима од завере Јевреја и [[слободно зидарство|масона]]; у послератним, кризним годинама његове идеје су успевале да нађу публику. Након неуспелог баварског [[Пивнички пуч|пуча]] [[1923]]. године, [[Адолф Хитлер|Хитлер]] је осуђен на затворску казну, а као новог председника странке је поставио Розенберга. Избор је вероватно био мотивисан Хитлеровом жељом за слабим и непопуларним привременим вођом који не би могао да угрози његов ауторитет док је у одсуству; нехаризматични и интровертни Розенберг се показао као добар избор.
Ред 51:
* ''[[Рајхскомесаријат Москва]]'' ([[Москва]] и околина)
 
План је требало да подстакне антируски [[национализам]] међу окупираним народима и тако послужи немачким интересима везаним уз искорењивање [[Комунизам|бољшевизма]] и осигурање [[Лебенсраум|животног простора]]. Након почетних освајања створени су Рајхскомесаријат Остланд и Украјина, под вођством [[Хајнрих Лохсе|Хајнриха Лохсеа]] и [[Ерих Кох|Ериха Коха]]. Политика према становништву тих територија постала је предмет спора између Розенберга и [[Шуцштафел|СС]]-а. Сметало му је сурово понашање према нејеврејским народима па се често жалио [[Адолф Хитлер|Хитлеру]] и [[Хајнрих Химлер|Химлеру]]. Иако је [[Словени|Словене]] сматрао хијерархијски нижим од Немаца, држао је да су и они Аријевци и да је њихово депортовање, поробљавање и убијање недопустиво; његов ангажман ипак није ишао даље од протестовања, а и сам је користио робовски рад. Суровости према [[Јевреји]]ма, у којима је сам имао улогу, нису му сметале. Иако је касније тврдио да није знао ништа о [[Холокауст]]у, на [[Конференцијаванзејска у Ванзеуконференција|конференцији у Ванзеу]], где је договорено истребљење европских Јевреја, имао је своје представнике, [[Алфред Мајер|Алфреда Мајера]] и [[Георг Лајбрант|Георга Лајбранта]].
 
== Суђење ==