Сандра Деј О’Конор — разлика између измена

| функција 1 = Придружени судија [[Врховни суд САДСједињених Америчких Држава|Врховног суда САД]]

| држава_рођења = [[Сједињене Америчке Државе|САД]]

| партија= [[Републиканска партијастранка (САД)|Републиканска партија]]

'''Сандра Деј О`Конор''' ({{jez-eng|Sandra Day O'Connor}}; [[Ел Пасо]], [[Тексас]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[26. март]] [[1930]]) је [[Сједињене Америчке Државе|америчка]] правница која је служила као придружени судија [[Врховни суд САДСједињених Америчких Држава|Врховног суда Сједињених Америчких Држава]]. О`Конор је била прва жена која је именована у Врховни суд. Именовао ју је [[Роналд Реган]] [[1981]].<ref>{{cite news |last=Weisman |first=Steven R. |date = 7. 7. 1981. |url=http://www.nytimes.com/learning/general/onthisday/big/0707.html#article |title=-{Reagan Nominating Woman, an Arizona Appeals Judge, to Serve on Supreme Court}- |work=The New York Times |accessdate=}}</ref> Поједине религијске групе и групе које су се бориле за забрану [[абортуспобачај|абортуса]]а противиле су се њеном именовању, међутим именовање је једногласно потврђено у [[Сенат САДСједињених Америчких Држава|Сенату]]. Укупно 99 сенатора је гласало „за“, док сенатор Макс Баукус није присусвовао седници и гласању, али је послао О`Коноровој примерак књиге ''-{A River Runs Through It}-'' као извињење.

У првим годинама мандата, О`Конор је најчешће гласала са [[конзервативизам|козервативним]] крилом Суда, нарочито са председником [[Вилијам Ренквист|Ренквистом]]. У прве три године мандата, она и Ренквист су у 87% предмета гласали исто.<ref>-{Greenburg, ibid.}-, стр. 68.</ref> Међутим, како је суд постајао све више конзервативан (долазак [[Кларенс Томас|Томаса]] уместо [[ТургудТергуд Маршал|Маршала]] и [[Ентони Кенеди|Кенедија]] умјесто [[Луис Пауел|Пауела]]), О`Конор је често била та која је давала одлучујући глас, нарочито у случајевима када је суд био подељен по идеолошкој линији. У таквим пресудама између [[1994]]. и [[2004]], О`Конор је 82 пута гласала са конзервативним крилом Суда, а 28 пута се придружила либералном крилу.<ref>{{cite journal |url=http://www.harvardlawreview.org/issues/118/Nov04/Nine_Justices_Ten_YearsFTX.pdf |title=-{Nine Justices, Ten Years: A Statistical Retrospective}- |journal=-{Harvard Law Review}- |volume= 118 |number=1 |page=521 |date=новембар 2004. |accessdate= |archiveurl=http://web.archive.org/web/20060327053526/http://www.harvardlawreview.org/issues/118/Nov04/Nine_Justices_Ten_YearsFTX.pdf |archivedate=27 mart 2006}}</ref>

На листи најмоћнијих жена света часописа ''Форбс'', О`Конор је 2004. била на шестом месту, а 2005. на тридесетшестом. Једине Американке које су биле испред ње на листи су [[Кондолиза Рајс]], [[Хилари Клинтон]] и [[Лора Буш|Лаура Буш]].<ref>{{Cite news|url=http://www.forbes.com/2004/08/18/04powomland.htmll|title=-{The World's Most Powerful Women}-|date=20. 8. 2004.|work= Forbes|accessdate=|archiveurl=http://archive.is/VK9Oq|archivedate = 2. 1. 2013.}}</ref> Дана [[12. август]]а [[2009]], председник САД [[Барак Обама]] доделио јој је ''Националну медаљу слободе'', највеће цивилно признање [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Америчких Држава]].