The New York Times — разлика између измена

'''Њујорк тајмс''' ({{јез-енгл|The New York Times}}) је [[Њујорк|њујоршки]] дневни [[новине|лист]] у власништву компаније [[Њујорк тајмс (компанија)|Њујорк тајмс]]. Председник компаније је до 2012. био [[Артур Оукс Салзбергер млађи]].<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Odlazak-legende-Njujork-tajmsa.sr.html Одлазак легенде „Њујорк тајмса“ („Политика“, 1. октобар 2012)]</ref> Сматра се највећим градским новинама у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Ужива надимак „Седа дама“ због свог старомодног изгледа и стила, а често га наводе као национални [[новински ауторитет]], што значи да се често наводи као службена и ауторитативна референца за савремене догађаје.<ref name="SVSUHistoricalTimes">{{cite web|url=http://www.svsu.edu/library/newsletterw04/newYorkTimes.htm|title=Historical New York Times|publisher=Saginaw Valley State University|accessdate = 4. 7. 2006}}</ref><ref name="SVSUHistoricalTimesX">{{cite web|url=http://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?res=9D02E1D8123AF936A15757C0A9629C8B63&sec=|title="Paper of Record? No Way, No Reason, No Thanks"|publisher=The New York Times|accessdate = 23. 1. 2007}}</ref> Основан је године [[1851]], а до сада је освојио 94 [[Пулицерова награда|Пулицерове награде]], више него иједан други лист. Име му се често скраћује на ''Тајмс'', због чега га често мешају са [[лондон]]ским ''[[Тајмс]]ом''.

Њујорк тајмс су [[18. септембар|18. септембра]] [[1851]]. основали новинар и политичар [[Хенри Џарвис Рејмонд]] и бивши банкар [[Џорџ Џоунс (издавач)|Џорџ Џоунс]] под називом ''Њујорк дејли тајмс''. Данашње име је добио [[1857]]. Новине су испочетка излазиле сваким даном осим недељом, али су за време [[Амерички грађански рат|америчког грађанског рата]], као и већина других водећих новина, добиле и недељно издање.

1880-их је ''Тајмс'', тада изразито [[Републиканскарепубликанска странка (САД)|републикански]] усмерени лист, почео водити страначки неутралнију уређивачку политику; тако је [[1884]]. подржао [[Демократскадемократска странка (САД)|демократског]] кандидата [[Гровер Кливленд|Гровера Кливленда]] у председничкој утрци. Иако је ''Тајмс''' због тога изгубио читаоце, успео је да то надокнади за неколико година.

Почетком [[20. век]]а ''Тајмс'' је стекао углед и због склоности да се користи најсавременијом технологијом не би ли што брже доносио вести својим читаоцима. Тако је године [[1904]]. на самом почетку [[Руско-јапански рат|руско-јапанског рата]] ''Тајмс'' преко [[радио|радија]] примио детаљан извештај о [[Биткапоморске кодбитке за Порт АртураАртур и Корејско полуострво|бици код Порт Артура]]. Године [[1910]]. је организовано прве авио-пошиљке ''Тајмса'' у [[Филаделфија|Филаделфију]]. ''Тајмс''' је године [[1919]]. исто тако организовао прве трансатлантске пошиљке у [[Лондон]]. Године [[1920]]. је штампано посебно „авионско издање у 4 сата ујутро“ које је авионом послато у [[Чикаго]] како би га могли читати учесници тадашње републиканске изборне конвенције.

Њујорк тајмс је 1940-их доживео значајне промене када је уведена [[Енигматика|енигматска]] секција, а касније и [[Модаmoda|модна]] рубрика [[1946]]. Исте је године добио и своје прво међународно издање (укинуто [[1967]]. када се заједно с власницима [[Њујорк хералд трибјун]]а и [[Вашингтон пост]]а почео издавати [[Интернешонал хералд трибјун]] у [[Париз]]у). Године [[1946]]. је купљена и радио-станица ([[WQXR]]) специјализована за [[Класична музика|класичну музику]].

Један од најважнијих тренутака у историји новина била је судска парница за клевету из [[1964]]. године. О њој се расправљало на [[Врховниврховни суд САДСједињених Америчких Држава|америчком Врховном суду]] који је својом знаменитом пресудом установио нове, далеко шире стандарде [[слобода штампе|слободе штампе]] у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Седам година касније ''Тајмс'' је објавио причу о тзв. [[Пентагонови папири|Пентагоновим папирима]], извештају који је тврдио да је [[вијетнамски рат]] ишао горе по Американце него што је то америчка влада хтела јавно признати. И ти чланци су изазвали судски спор, односно пресуду Врховног суда који је стао на страну новине те тако још проширио новинске слободе у САД.

Последњих година, поготово након што су класичним америчким медијима попут [[новине|штампе]] и [[земаљска радиодифузија|националних ТВ-мрежа]] супремацију почели угрожавати [[ток радио|радијски ток шоувови]], [[Интернет]] и [[блог]]ови, у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] се управо Њујорк тајмс често спомиње као најочитији пример [[Либерализам|либералне]], [[Левица|леве]], односно про[[Демократска странка (САД)|демократске]] оријентације америчког медијског естеблишмента. Тај став деле чак и они делови америчке јавности који не деле конзервативне ставове, па се ''Тајмс'' са све мање ироније назива ''либералном Библијом''.

* [http://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?res=9D01E7D8173DF936A15754C0A9629C8B63 THE PUBLIC EDITOR; Is The New York Times a Liberal Newspaper?] Њујорк тајмс, [[25. јулајул]]а [[2004]].