Зенон (цар) — разлика између измена

'''Флавије Зенон Август''' ({{јез-ла|Flavius Zeno Augustus}}; 425-491) је био цар [[Византијско царство|Источног римског царства]] ([[9. фебруар]] 474.-[[9. април]] 491.) и то један од истакнутијих византијских царева. Домаће побуне и религиозна неслагања загорчавали су његову владавину, која је ипак успела у некој мери на вањском плану. Владао је током раздобља краја Римског царства, а сам је доста допринео да се царсво на Истоку стабилизује.

 

 

Већ 468. године цар [[Лав I]] почиње сматрати Тарасикодису најбољим генералом, јер су се остали генерали показали толико некомпетентни (а можда и издајници), да су у рату против [[Вандали|Вандала]] довели византијску флоту до тешког пораза.

Док је Тарасикодиса ратовао по Тракији, једва је избегао атентат који му је припремио Аспар. [[Аспар]] је због тога убијен по наређењу цара [[Лав I|Лава]], а Тарасикодиса по повратку у престоницу постаје главни војни командант (-{[[magister militum]]}-).

Пошто је [[Лав II]] био премлад да сам влада, [[Аријадна]] и њена мајка су убедили Зенона да дели царску титулу, што је и учињено [[9. фебруар]]а [[474]]. Кад је [[17. новембар|17. новембра]] након болести умро [[Лав II]], Зенон постаје једини цар.

 

[[Одоакар]] је свргао 4. септембра 476. године последњег западно-римског цара Ромула Августула. Постао је први варварски краљ Италије. Тражио је од Зенона да га призна врховним командантом (патрицијем) на подручју Италије са намером да заправо влада без цара. Зенон је то одобрио и тиме је само теоретски постао први цар уједињеног Римског царства након 395. године. У ствари Зенон је отписао запад, а [[Одоакар]] је владао без контроле, све док [[Одоакар]] није прекршио споразум са Зеноном.

 

У исто време Зенон је послао мисију у Картагину, са намером да се склопи трајни мировни споразум са [[Вандали]]ма. [[Вандали]] су вршили сталне нападе на западне градове и трговачку флоту. Склапајући споразум са Вандалима Зенон им признаје независно краљевство са свим територијама које су освојили, а [[Вандали]] престају са нападима на градове и трговачку флоту. Тај мир је владао следећих 50 година.

 

Од 472. двојица остроготских вођа [[Теодорих Велики|Теодорик Велики]] и Теодорик Страбон су била стална опасност. Понекад би Зенон успевао да их завади једног против другога, али и они су се мешали у његове династичке борбе. Морао је да их плаћа и давао им је високе положаје да би их одвратио од напада на [[Византијски Цариград|Константинопољ]]. [[Теодорих Велики|Теодорик Велики]] је постајао све већи проблем на Балкану. Зенон решава проблем тако да га наводи да 487. године нападне [[Одоакар]]а и да оснује остроготско краљевство у Италији. Тиме је Зенон елиминирао германско присуство на истоку.

 

Пошто није имао друге деце, осим умрлог сина, након смрти 491. године његова царица [[Аријадна]] протура за цара једног од нижих дворских чиновника [[Анастасије I|Анастасија]], који се венчао с њом 40 дана након Зенонове смрти. То је почетак грађанског рата. Против њих се диже [[Лонгин]], брат Зенонов, са својим земљацима [[Исавријанци]]ма. Лонгина су ухватили и протерали у Египат, али устанак се разбуктао толико по [[Исаври]]ји, да је византијској војсци требало 3 године да га угуши, а Исавријанце су раселили и населили у Тракији.

 

== Види још ==

 

== Спољашње везе ==

{{Commonscat|Zeno (imperator)}}

 

пре2=[[Василиск]], (цар Источног римског царства)

}}