Леонтије — разлика између измена

Цариградски патријарх [[Нићифор I Цариградски|Нићифор I]] (806—815) је у својој ''Краткој историји'' записао како је Леонтијева породица била пореклом из Исаврије, планинске области у [[Мала Азија|Малој Азији]]. Неколико представника породице будућег цара носило је достојанство патрикија. Већ на почетку своје владе, Јустинијан је, по Теофану, хроничару из 9. века, послао [[686]]. Леонтија у [[Јерменија|Јерменију]] где је овај наводно ''истребио Сарацене''. Већ у то време Леонтије је носио титулу патрикија и био је ''стратег'' (врховни заповедник) теме Анатоликон. Иако је ова византијска акција требало да помогне хришћанским Јерменима у борби против њихових муслиманских господара, јерменски извори су забележили темељно пустошење које је проузроковао стратег Леонтије. Византинци су заробили 8.000 породица и затим их натерали да плате откупнину при чему је Леонтије лавовски део плена послао у [[Цариград]]. Пошто су сами Јермени одбили арабљански противнапад, калиф [[Абд ал-Малик]] је пристао на склапање мира на десет година који је подразумевао да [[Омејадски калифат]] и [[Византијско царство]] у будуће деле приходе прикупљене у Јерменији, Иберији (данашња [[Грузија]]) и на острву [[Кипар|Кипру]]. Изгледа да је Леонтијев поход, којим је византијска војска избила чак на [[Каспијско језеро|Каспијско море]], омогућила окупацију бар једног дела Јерменије. [[Византијско царство|Византија]] је тако наметнула свог кандидата Нарзеса Камсаракана за владара Јерменије и све до [[693]]. је обезбеђивала своју превласт у региону присуством бројне војске од наводно 30.000 људи. Када је Јустинијан, у циљу своје политике унутрашње колонизације, преселио добар део становника Кипра у околину [[Кизик|Кизика]]а на обали [[Мраморно море|Мраморног мора]], калиф је протестовао због кршења мировног уговора и непријатељства су убрзо обновљена. Цар је лично повео византијску војску у нови рат, али су Византинци овога пута доживели тежак пораз код Севастопоља у [[Кападокија|Кападокији]] и морали су се повући из Јерменије.

Нови преврат у Цариграду пробудио је владарске амбиције у протераном и осакаћеном Јустинијану II. После серије авантура [[Ираклије|Ираклијев]]в потомак се докопао Цариграда и уз помоћ [[Бугари|бугарског]] [[Википедија:Можда користан материјал/Тервел|кана Тервела]] и малобројних присталица поново преузео престо у лето 705. године. По повратку Јустинијан, сада познат под надимком ''Ринотмет'' (Безноси) је кренуо да спроводи сурову освету према својим старим непријатељима. Леонтије је ухваћен у манастиру у коме је боравио већ неколико година и најпосле је, заједно са свргнутим Тиберијем Апсимаром, водан у ланцима престоничким улицама. На крају, два бивша цара су доводена на Хиподром где су морали да клече како би послужили Јустинијану као сточићи за ноге. После серије понижења, Леонтије и Тиберије су одведени на губилиште звано Кинегион, у ствари стари [[Римско царство|римски]] [[амфитеатар]] из времена [[Септимије Север|Септимија Севера]]. Ту су им одрубљене главе и њихова тела су бачена у море. Касније су извучена из мора и сахрањена у манастиру на острву Проте у Мраморном мору.

{{низ|

|пре=[[Јустинијан II Ринотмет]] |

|списак=[[Списак византијских царева|Византијски цареви]]<br />[[695]]—[[698]] |

|после=[[Тиберије III Апсимар]]