Агатија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 3:
Агатија се у младости школовао у чувеним центрима античке учености на Истоку: прво је студирао књижевност у [[Александрија|Александрији]], а затим право у Бериту (данашњи [[Бејрут]]). Након тога вратио се кући и у Смирни (данас [[Измир]]) је вршио службу магистрата задуженог за одржавање јавних здања ({{јез-лат|curator civitatis}}). Агатија се 554. преселио у [[Цариград]] где се у почетку бавио књижевношћу, а доцније и адвокатуром (отуда надимак ''Схоластик''). Као љубитељ књижевности и образован човек, Агатија је постао пријатељ, а можда и зет, угледног [[Јустинијан|Јустинијановог]] дворанина [[Павле Силентарије|Павла Силентарија]]. Знамо да је на почетку свог боравка у Цариграду Агатија састављао стихове у хексаметру на љубавне и друге профане теме. Ове кратке песме су обухваћене у збирци под именом ''Дафнијака'' која нам је данас изгубљена. Поред тога, након 560. сабрао је збирку епиграма савремених аутора у коју је уврстио и Павлове, али и стотинак својих. Овај ''Венац нових епиграма'' је придружен збирци класичних епиграма ''Грчка антологија'' и сачуван је до данас. Агатија је уз ову антологију саставио и кратку посвету цару за коју ипак нисмо сигурни да ли је упућена Јустинијану или његовом сестрићу [[Јустин II|Јустину II]].
Када је Јустинијан I умро 565. године, Агатија је по наговору пријатеља решио да настави Прокопијеву ''Историју Јустинијанових ратова'' (-{De Bellis}-) све до свог времена. Успео је да састави пет књига у којима је описао догађаје између 552. и 559. године, али га је вероватно смрт спречила да заврши своје амбициозно замишљено дело. За разлику од Прокопија, који је био [[Велизар|Велизаров]] пратилац по бројним ратиштима и врло широко образована особа, Агатија је био престонички учењак са далеко мањим даром за историографију. У центру Агатијиних интересовања су походи војсковође [[Нарзес|Нарзеса]] против [[Остроготи|Острогота]] и [[Франци|Франака]] у Италији, али се спомињу и ратови са [[
Као историчар Агатија је имао узоре у претходнику Прокопију, али и у античким класицима: [[Херодот|Херодоту]], [[Тукидид|Тукидиду]] и [[Полибије|Полибију]]. Међутим, сопствену концепцију дела није имао и неретко је цитирао своје античке узоре како би обогатио и допунио своју нарацију. Тиме је само допринео неверодостојности дела, нарочито у опису битака. Са друге стране, знамо да је већину догађаја описао по казивањима учесника и очевидаца, а писане изворе је користио врло ретко (нпр. податке за генеологију [[
И поред бројних слабости, Агатијина историја је једини опширнији извор за период од [[552]]. до [[559]]. године. Његова објективност и могућност да пружи јединствене податке (нпр. једини извор о затварању атинске Академије [[529]]. године) ипак га сврставају у велике историчаре позне антике. Као што је Агатија наставио Прокопија, Агатију је наставио [[Менандар Протектор]].
==Литература==
| |||