Устанак у Србу — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
glavni clanak |
даље |
||
Ред 5:
== Претходни догађаји ==
{{Главни чланак|Независна Држава Хрватска|Злочини над Србима у Другом светском рату}}
[[Краљевина Југославија]] нападнута је, без објаве рата, [[6. април]]а 1941. године од стране [[Силе осовине|Сила
У мају 1941. формиран је [[логор Јадовно]]. Поред Срба у логору су били смјештени [[Јевреји]] као и Хрвати [[комунисти]]. Током три месеца постојања, усташе су у Јадовну побиле више од 40.000 људи.<ref>http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=42207</ref> Немачки генерал у Загребу [[Едмунд Глајз-Хорстенау|Глајз-Хорстенау]], знајући да Трећем Рајху треба мир на југоистоку, осуђивао је понашање усташа, који су дивљали по градовима и селима и придонели да се платформа владе знатно смањи.<ref>[http://www.jutarnji.hr/ustanak-u-srbu--sto-se-dogodilo-27--srpnja-1941--/850034/ проф.др.Твртко Јаковина: Устанак у Србу: што се догодила 27. јула 1941?]</ref>
Прогони под командом усташког командира Вјекослава Лубрића почели су у јуну 1941. године. Усташки одред из Бихаћа је око 1200 Срба из околине Плитвичких језера протеро у Србију. Почетком јула, након напада на усташко службено возило, извршена је одмазда над локалним становништвом. Усташке јединице у селима нису затекле одрасле мушкарце, па су убили целокупно присутно становништво. Убијено је 279 српских цивила у селима Суваја, Осредак и Бубањ.<ref>http://www.nacional.hr/clanak/113270/ustanak-u-srbu-ratovanje-na-pravoj-strani</ref>
== Устанак ==
{{Главни чланак|Устанак у НДХ 1941.}}
Устанак у Србу је започео нападом на оружничку станицу усташа и пресецањем комуникација. Група од око 150 устаника је заузела општинску зграду и друге државне објекте.
Прва фаза борбе била је партизанска, герилска борба у својим крајевима, око својих села.
[[Стојан Матић]], краљевски жандар је био једини с војном обуком и он је био прави вођа устанка. Матић је био монархист, али у редовима бораца је било и [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-еваца. Мећу устаницима, био је и будући генерал [[ЈНА]] [[ђоко Јованић]].
== Последице устанка ==
== Након распада Југославије ==
Након [[Распад Југославије|распада Југославије]] погледи на овај догађај су се променили. Споменик устанку је порушен 1995. године након [[Операција Олуја|операције Олуја]]. Бивша [[премијер Хрватске|премијерка Хрватске]] [[Јадранка Косор]] је назвала догађај: "четничко фашистички злочин геноцидних размера".<ref>http://www.index.hr/vijesti/clanak.aspx?id=464990</ref> Ипак, споменик је обновљен 2010. године.
== Види још ==
* [[Споменик устанку народа Хрватске]]
|