Геца Кон — разлика између измена

нема резимеа измене
м
Године [[1901]]. постаје српски држављанин и у [[Београд]]у отвара књижару за српску и страну књижевност у [[Кнез Михаилова (улица у Београду)|Кнез Михаиловој улици]] бр. 1. Око њега се окупљају истакнути књижевници и други интелектуалци тог доба, сарадници [[Српски књижевни гласник|Српског књижевног гласника]]: [[Слободан Јовановић]], [[Бранислав Нушић]], [[Андра Гавриловић]], [[Јаша Продановић]], [[Божидар Ковачевић]], [[Милош Црњански]] и многи други.
 
Због календара ''Ратник'', у којем се величају победе српске војске над аустроугарским трупама, окупационе власти [[1916.]] године хапсе и интернишу Гецу Кона у једном концентрационом логору код Нежидера у [[Бургенланд|Градишћу]]. Књижара је затворена, а књиге на руском, енглеском и француском језику су јавно спаљене.
 
После Првог светског рата, успешно наставља свој рад. Приликом оснивања првог удружења српских књижара [[1921]]. године изабран је за потпредседника, а [[1929.]] за председника удружења. Те [[1929]]. године издаје 2000. књигу.
 
Године [[1934]]. обједињује своју књижару, књижару свог зета Фрање Баха (ожењен Гецином старијом ћерком Елвиром) и радњу за продају лабораторијског материјала у Кнез Михаиловој 8 и ту оснива ''„Издавачко предузеће Геца Кон А. Д.“''.