Устанак у Србу — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
референце лепо |
|||
Ред 7:
[[Краљевина Југославија]] нападнута је, без објаве рата, [[6. април]]а 1941. године од стране [[Силе осовине|Сила осовине]]. Напад је извршен из више праваца, са територије [[Трећи рајх|Трећег рајха]], [[Италија|Италије]], [[Румунија|Румуније]] и [[Бугарска у Другом светском рату|Бугарске]], а [[Бомбардовање Београда (1941)|Београд је тешко бомбардован]]. Под окриљем окупатора, [[10. април]]<nowiki/>а 1941. године, у [[Загреб|Загребу]] је проглашена Независна Држава Хрватска (НДХ), у чији је састав укључена и [[Босна и Херцеговина]]. Након проглашења НДХ, усташе су започеле терор и прогоне српског становништва.
У мају 1941. формиран је [[логор Јадовно]]. Поред Срба у логору су били смјештени [[Јевреји]] као и Хрвати [[комунисти]]. Током три месеца постојања, усташе су у Јадовну побиле више од 40.000 људи.<ref>[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=42207 www.rtrs.tv, Служен парастос јадовничким мученицима]</ref> Заробњеници су убијани и над јамом Безданком крај [[Боричевац|Боричевца]]. Немачки генерал у Загребу [[Едмунд Глајз-Хорстенау|Глајз-Хорстенау]], знајући да Трећем Рајху треба мир на југоистоку, осуђивао је понашање усташа, који су дивљали по градовима и селима и придонели да се платформа владе знатно смањи.<ref>[http://www.jutarnji.hr/ustanak-u-srbu--sto-se-dogodilo-27--srpnja-1941--/850034/ www.jutarnji.hr, проф.др.Твртко Јаковина: Устанак у Србу: што се догодила 27. јула 1941?]</ref>
Прогони под командом усташког командира Вјекослава Лубрића почели су у јуну 1941. године. Усташки одред из Бихаћа је око 1200 Срба из околине Плитвичких језера протерао у Србију. Почетком јула, након напада на усташко службено возило, извршена је одмазда над локалним становништвом. Усташке јединице у селима нису затекле одрасле мушкарце, па су убили целокупно присутно становништво. Убијено је 279 српских цивила у селима Суваја, Осредак и Бубањ.<ref>[http://www.nacional.hr/clanak/113270/ustanak-u-srbu-ratovanje-na-pravoj-strani www.nacional.hr, Устанак у Србу: Ратовање на правој страни]</ref>
Ред 15:
Устанци су координирано и готово истовремено избили у [[Босанска Крајина|Босанској Крајини]], [[Лика|Лици]], на [[Кордун у Народноослободилачкој борби|Кордуну]], [[Банија у Народноослободилачкој борби|Банији]], [[Романија|Романији]], [[Мајевица|Мајевици]] и [[Озрен (Босна и Херцеговина)|Озрену]], у [[Херцеговина|Херцеговини]]. Устанак је углавном организовала [[Комунистичка партија Југославије]], сем у Херцеговини, где су борбе почеле спонтано још јуна 1941. године.
[[Стојан Матић]] (1915-1942), бивши краљевски жандар је био једини с војном обуком и он је био прави вођа устанка. Матић је био монархист и бивши краљевски официр, али
Командант здруженог штаба герилских одреда за [[Donji Lapac|Доњи Лапац]] и Срб био је истакнути локални комуниста [[Гојко Половина]], будући командант [[Шеста личка дивизија|Шесте личке дивизије]]. Чланови штаба, осим Матића, Шијана и Јованића, били су и [[Никола Видаковић]] и [[Душан Милеуснић]].
Прва фаза борбе била је партизанска, герилска борба у својим крајевима, око својих села.
| |||