Светозар Прибићевић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
м Разне исправке |
||
Ред 41:
У време [[Први светски рат|Првог светског рата]] водио је опортунистичку политику, али се пред слом двојне, [[Аустроугарска|Аустроугарске]] монархије прикључио [[Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба|Народном вијећу Словенаца, Хрвата и Срба]] и постао његов потпредседник. Прибићевић је играо значајну улогу у данима стварања заједничке југословенске државе.
Сматрајући да су Хрвати и Срби један народ, своју политичку активност усмеравао је на изградњу југословенског унитаризма, и залагао се за централистичко уређење државе. На тим концепцијама био је један од оснивача [[Демократска странка (Југославија)|Демократске странке]] ([[1919]]) заједно са [[Љубомир Давидовић|Љубом Давидовићем]], [[Јаша Продановић|Јашом Продановићем]] и другима, и водио одлучну борбу против федералистичких снага, посебно против [[Стјепан Радић|Стјепана Радића]] и његове Хрватске републиканске сељачке странке. У Краљевини СХС био је министар унутрашњих послова (
Тада је са [[Никола Пашић|Николом Пашићем]] основао владу Националног блока која је бранила централистички [[Видовдански устав]]. Када је Пашић закључио споразум са Стјепаном Радићем (1925), Прибићевић је прешао у опозицију. Сматрајући да је његова подршка радикалима учврстила српску доминацију, он је после скупштинских избора [[1927]]. повезао своју странку с Радићевом [[Хрватска сељачка странка|Хрватском сељачком странком]] (која је прешла у опозицију) и с Радићем створио Сељачко-демократску коалицију (СДК).
| |||