Википедија

Немачка књижевност — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 2:
'''Немачка књижевност''' обухвата [[књижевност|литерарне]] текстове написане на [[Немачки језик|немачком језику]]. Она се не ограничава на књижевност створену у [[Немачка|Немачкој]], већ обухвата и ону насталу у [[Аустрија|Аустрији]], већем делу [[Швајцарска|Швајцарске]] и дијаспори.
 
Рођена у [[Средњи вијек|средњем веку]], књижевност на немачком језику је имала периоде великих достигнућа, као што је [[Штурм унд дранг]] (око 1765-17851765—1785) са [[Јохан Волфганг Гете|Јоханом Гетеом]] и [[Фридрих Шилер|Фридрихом Шилером]]. Период [[Романтизам у књижевности|романтизма]] (око 1796-18351796—1835) обележила су [[браћа Грим]] и песници [[Фридрих Хелдерлин|Хелдерлин]], [[Жан Пол]], [[Новалис]] и [[Јозеф фон Ајхендорф|Јозеф Ајхендорф]]. Нешто касније се појавио [[Хајнрих Хајне]], као претеча такозване „класичне модерне“ (око 1900 - 1920их) када су доминирали [[Херман Хесе]], [[Томас Ман]] и велики аустријски песници и прозаисти: [[Рајнер Марија Рилке]], [[Роберт Мусил]], [[Артур Шницлер]] и [[Штефан Цвајг]]. Они су са [[Праг|пражанином]] [[Франц Кафка|Францом Кафком]] отворили пут у модерну књижевност. [[Нацизам]] је прекинуо овај тренд и отерао многе књижевнике у [[егзил]].
 
Препород немачке књижевности од 1945. добио је свој одраз у честим доделама [[Нобелова награда за књижевност|Нобелове награде]] немачким књижевницима: [[Нели Закс]] ([[1966]]), [[Хајнрих Бел]] ([[1972]]), [[Елијас Канети]] ([[1981]]), [[Гинтер Грас]] ([[1999]]), [[Елфриде Јелинек]] ([[2004]]) и [[Херта Милер]] ([[2009]]).
 
== Средњи век ==
Немачка књижевност се појавила у време [[Карло Велики|Карла Великог]]. [[Песма о Хилдебранду]] (-{''Das Hildebrandslied''}-) из [[820]]. се сматра каменом темељцем немачке књижевности. Данас је познато само 68 стихова ове песме. Други веома стари текст на старонемачком језику (-{''althochdeutsch''}-) потиче из [[9. век|IX]] или [[10. век|X веквека]]а; то су [[Мерсебуршке бајалице]] (-{''Merseburger Zaubersprüche''}-), две магичне формуле на немачком језику који су једини остатак [[паганизам|паганске]] књижевне културе у немачким земљама. Неке епске песме су могуће још старије од Песме о Хилдебранду.
 
Епско-митолошка [[Песма о Нибелунзима]] из [[12. век|XII веквека]]а се сматра великим делом немачке средњовековне књижевности. У [[12. век|XII]] и [[13. век|XIII веквеку]]у, дворска књижевност се развијала на средњенемачком језику (-{''mittelhochdeutsch''}-, период 1050-13501050—1350) по узору на француску дворску књижевност. Најпознатија дела су: „Гераинт“ (роман о витезу [[kralj Artur|краља Артура]] [[Хартман фон Ауе|Хартмана фон Ауеа]]), „[[Тристан и Изолда]]“ (-{''Tristan und Isolde''}-, [[Готфрид фон Штразбург]]), „Персевал“ (-{''Parzival''}-, [[Волфрам фон Ешенбах]]), лирика [[Валтер фон дер Фогелвајде|Валтера фон дер Фогелвајдеа]] и роман у 9444 стиха „Ланселот“ (-{''Lanzelet''}-, [[Улрих фон Цацикхофен]]). Почетком [[14. век|XIV веквека]]а књижевни опус [[Мајстор Екхарт|Мајстора Екхарта]] је представљао важан допринос [[Мистицизам|литератури мистицизма]].
 
У [[Хуманизам|хуманистичкој]] [[Поема|поеми]] „Чешки орач“ (''Der Ackermann aus Böhme'') из [[15. век|XV веквека]]а, [[Јоханес фон Тепл]] прича причу о дијалогу ратара и ђавола. „Брод лудака“ (-{''Das Narrenschiff''}-) [[Себастијан Брант|Себастијана Бранта]], књига штампана [[1498]]. коју је илустровао [[Албрехт Дирер|Дирер]], била је најпопуларније дело свога времена. То је епоха [[Мајстори певачи|мајстора певача]] чије су песме биле у моди. Најпознатији међу њима био је [[Ханс Закс]] кога је [[Рихард Вагнер]] овековечио у опери ''[[Нирнбершки мајстори певачи]]''. Крајем [[16. век|XVI веквека]]а Јохан Шпис објавио је „Књигу о Фаусту“. У њој се говори о продуховљеном човеку кога опсесивна жудња за сазнањем удаљује од Бога.
 
== Барок (око 1600-17201600—1720) ==
[[Барокна књижевност|Барокну књижевност]] на немачком језику обележио је [[Тридесетогодишњи рат]]. Роман који најбоље описује ово доба је „Авантуре Симплицисимуса“ (-{''Der abenteuerliche Simplicissimus''}-) [[Ханс Јакоб Кристофел фон Гримелсхаузен|Ханса Јакоба Кристофела фон Гримелсхаузена]] из [[1668]]. Овај [[авантуристички роман]] прича о доживљајима младог јунака који одраста и сазрева у рату. На крају он бира живот у мирној медитацији.
 
Ред 24:
Међу најзначајније немачке барокне књижевнике убрајају се: [[Абрахам а Санта Клара]], [[Симон Дах]], [[Паул Флеминг]] и [[Андреас Грифијус]].
 
== Просветитељи (1720-17851720—1785) ==
[[Просветитељство|Епоха просветитељства]] била је европски феномен. Њен најзначајнији представник у немачкој филозофији био је [[Имануел Кант]] који је написао [[есеј]] „Одговор на питање: Шта је то просветитељство?“ (-{''Beantwortung der Frage: Was ist Aufklärung?''}-). Значајан допринос су дали још [[Мозес Менделсон]] и [[Фридрих Хајнрих Јакоби]]. [[Кристоф Мартин Виланд]] је покушао да оживи грчко-римску културу вишетомним романом „Агатон“ (-{''Agathon''}-) који представља Грчку на романтичан начин. Такође је преводио [[Вилијам Шекспир|ШекспирШекспира]]а на немачки.
 
Филозофи овог доба били су убеђени да напредак човечанства пресудно зависи од образовања. Истовремено су коегзистирале две филозофске традиције: [[емпиризам]] (из Енглеске) по коме сазнање зависи од перцепције чулима, и [[рационализам]] (из Француске) по коме сазнање зависи од мисаоне моћи ума. Живот се схвата као процес сталног учења.
Ред 31:
Значајно књижевно дело овог периода било је „Натан мудри“ (-{''Nathan der Weise''}-) [[Готхолд Ефрајм Лесинг|Готхолда Ефраима Лесинга]].
 
== Штурм унд дранг (око 1765-17851765—1785) ==
[[Штурм унд дранг]] (-{''Sturm und Drang''}-) је књижевни правац који је доминирао у немачкој књижевности друге половине [[18. век|XVIII веквека]]а. Име је добио по позоришном комаду [[Фридрих Максимилијан Клингер|Фридриха Клингера]]. Језгро овог покрета чине млади људи који се буне против друштвеног система у коме доминирају племство и буржоазија, као и против владајућег буржоарског морала.
 
Хероји позоришних комада и романа овог правца пркосе конвенцијама и моралним нормама. Они сами стварају своје моралне законе засноване на идејама правде и слободе.
Ред 40:
Најзначајнији градови у којима се развијао овај књижевни покрет били су [[Гетинген]], [[Стразбур]] и [[Франкфурт на Мајни]].
 
== Вајмарски класицизам (око 1786-18051786—1805) ==
Вајмарски класицизам означава период у немачкој књижевности који је започео Гетеовим путовањем у Италију [[1786]]. Трајао је до [[1805]]. То је епоха у којој су Гете и Фридрих Шилер били пријатељи и сарадници (1794-18051794—1805). Две књиге гетеовог романа [[Фауст]], објављене [[1806]]. и [[1822]], представљаају врхунце његовог дела.
 
У основи тадашње концепције уметности налази се тежња за хармонијом и ублажавањем супротности. Књижевници се враћају античким узорима и идеалу лепоте где траже равнотежу форме и садржине. Гете у природи тражи модел за описивање односа између свега постојећег, док тај одговор Шилер тражи у историји. На преласку из вајмарског класицизма у романтизам, појавила су се два значајна књижевника, лиричар и писац трагедија [[Фридрих Хелдерлин]], пасионирани поштовалац [[Античка Грчка|Старе Грчке]], и духовити приповедач [[Жан Пол]] (право име: Јохан Паул Фридрих Рихтер).
 
== Романтизам (око 1796-18351796—1835) ==
После Хердера, Гетеа и Шилера, у Немачкој се појавила друга генерација романтичара. Она је била подељена на две школе. Школу из [[Јена|Јене]], веома космополитску и блиску [[Јохан Готлиб Фихте|Фихтеовој]] филозофској мисли, репрезентују [[Новалис]], [[Лудвиг Тик|Тик]] и [[Фридрих Шлегел|Шлегел]]. Они су разрадили доктрину Романтизма. Школа из [[Хајделберг]]а, која окупља [[Клеменс Брентано|Брентана]], [[Јозеф фон Ајхендорф|Ајхендорфа]], [[Ахим фон Арним|Арнима]] и [[Браћа Грим|браћу Грим]], мање се бавила теоријом, а више реалношћу, да би се најзад оријентисала ка културном национализму.
 
== Бидермајер (око 1815-18481815—1848) ==
Термин ''[[Бидермајер]]'' означава доба у уметности између [[1815]]. и [[1848]]. Име је добило по песнику [[Готлиб Бидермајер|Готлибу Бидермајеру]]. Естетика овог времена се често доводи у везу са укусом ситне буржоазије. У књижевности, ова уметност се сматра провинцијском, детињастом и склоном сладуњавости.
 
Ред 55:
У прелазном периоду после бидермајера појавило се неколико квалитетних писаца: песник [[Николаус Ленау]], драматург [[Франц Грилпарцер]] и писац [[Адалберт Штифтер]].
 
== Премартовски период (око 1830-18501830—1850) и „Млада Немачка“ ==
Премартовски период (-{''Vormärz''}-) означава период између [[Бечки конгрес|Бечког конгреса]] [[1815]]. и [[мађарска револуцијаРеволуција 1848.|мартовске револуције 1848]]. У књижевности, нова епоха почиње око 1830. Покрет „Млада Немачка“ (-{''Junges Deutschland''}-) јавио се као опозиција рестаурацији монархија. Главни представници овог правца у књижевности су: [[Георг Бихнер]], [[Хајнрих Хајне]], [[Август Хајнрих Хофман фон Фалерслебен|Август фон Фалерслебен]] и [[Георг Хервег]]. Политички ангажовани писци борили су се против конзервативне политике [[Клеменс Венцел фон Метерних|МетернихМетерниха]]а и немачких кнежева. Тежили су [[Демократија|демократији]], слободи, друштвеној правди и уједињењу Немачке у [[република]]нском облику. Са литерарног становишта одбацивали су класицистички и романтичарски идеализам, за који су сматрали да је удаљен од реалности. Књижевна дела су настајала у различитим облицима, од новинских чланака до путописа, и показивала су намеру да се обрате најширој, не само интелектуалној, публици. Декретом [[Франкфуртска скупштина|Франкфуртске скупштине]] забрањено је објављивање тих дела у целој Немачкој од 1835/1836.
 
== Поетски реализам (1848-18901848—1890) ==
У другој половини [[19. век|XIX веквека]]а, немачка књижевност је изгубила виталност.
За поетски реализам карактеристично је избегавање великих социо-економских проблема и окретање завичају - људима и пејзажима. У центру романа, позоришних комада и песама налази се индивидуалац. Карактеристично је коришћење хумора као инструмента за дистанцирање од стварности. Ова популарна дела указују на слабости друштвеног система без намере да га нападају.
 
Међу значајнија дела овог раздобља спадају: „Госпођа Јени Трајбел“ (-{''Frau Jenny Treibel''}-) [[Теодор Фонтен|Теодора Фонтена]], „Ромео и Јулија са села“ (-{''Romeo und Julia auf dem Dorfe''}-) [[Готфрид Келер|Готфрида Келера]], „Коњаник на белом коњу“ (-{''Der Schimmelreiter''}-) [[Теодор Шторм|Теодора Шторма]] и „Михољско лето“ (-{''Nachsommer''}-) [[Адалберт Штифтер|Адалберта Штифтера]]. Значајна је и [[сага]] „Буденброкови“ (-{''Buddenbröck''}-) [[Томас Ман|Томаса Мана]].
 
== Натурализам (1880-19001880—1900) ==
Од [[1890]]. књижевност на немачком језику добила је нови замах. [[Натурализам у књижевности|Натурализам]] је био нови књижевни приступ којим су писци настојали да осветле све друштвене феномене. Без обазирања на традиционалне границе доброг укуса, тако присутне у буржоарским концептима уметности, натуралисти реални свет представљају сирово и без улепшавања. Новина је да књижевници користе [[жаргон]], дијалекте или свакодневни језик у својим делима. Индивидуални јунак који слободно бира свој пут није више у центру нарације. Већи значај добија његово окружење, порекло и време дешавања.
 
Ред 74:
Подручје интересовања ове уметности нису више теме из великих градова, већ сеоски живот, значење домовине и народ. Патриотска књижевност се не завршава на изражавању љубави за домовину, већ обухвата и њену критику.
 
== Класична модерна (око 1900-1920их1900—1920их) ==
У време „класичне модерне“ врло је био битан концепт [[Уметничка авангарда|уметничке авангарде]]. Ова епоха почела је крајем [[19. век|XIX веквека]]а са француским песницима [[Симболизам|симболизма]]. Најзначајнији представници симболизма у књижевности на немачком језику били су [[Штефан Георге]], [[Хуго фон Хофманштал]] и [[Рајнер Марија Рилке]].
 
Овај покрет обухватао је правце [[надреализам]], [[дадаизам]], [[Експресионизам у књижевности|експресионизам]] и [[футуризам]]. У Немачкој је појава [[нацизам|нацизма]] убрзала крај ових авангардних уметничких покрета (у Европи је то био Други светски рат).
Ред 85:
Карактеристичан је случај Томаса Мана. Његова су дела настала као романтично наслеђе [[Просветитељство|доба просветитељства]] где аутор у детаље истражује различите научне области. Тако у роману „[[Чаробни брег]]“ ми сазнајемо све о [[Пнеумологија|пулмонарној медицини]], док је у [[Доктор Фаустус|Доктору Фаустусу]] тема [[додекафонија]]. Упоредо са током књижевне радње он у [[дигресија]]ма излаже блиставе [[Фасета|фасете]] знања.
 
Изванредно снажна поетска личност [[Кристијан Моргенштерн|Кристијана Моргенштерна]] (1871-1914) тешко се може сврстати у само једну категорију: био је претеча надреализма, [[Летризам|летризма]], наслутио је трагедију светских ратова и сугерисао повратак духовним вредностима као одговор варваризму савременог доба (песма „Нашли смо пут“ -{''Wir fanden einen Pfad''}-). Почетком [[20. век|XX веквека]]а појављују се значајни песници попут [[Штефан Георге|Штефана Георгеа]] који пишу поезију блиску француском симболизму. Немачка књижевност, веома жива и цењена у време [[Вајмарска република|Вајмарске Републике]], доживела је тежак ударац доласком нацизма. Реномирани књижевници светске репутације, попут [[Валтер Бенјамин|Валтера Бенјамина]], [[Лион Фојхтвангер|Лиона Фојхтвангера]], [[Алфред Деблин|Алфреда Деблина]] и Томаса Мана, изабрали су живот у [[егзил]]у.
 
== Експресионизам (око 1910-19251910—1925) ==
За [[Експресионизам у књижевности|експресионизам]] у немачкој књижевности везују се романи [[Франц Кафка|Франца Кафке]], као и драме [[Ернст Толер|Ернста Толера]] са почетка [[20. век|XX веквека]]а.
 
== Дадаизам (око 1916-Другог светског рата) ==
Ред 99:
 
== Књижевност у егзилу ==
Немачка књижевност у [[егзил]]у (1933-19451933—1945) је настала као реакција против [[Нацизам|нацизма]]. Обележила су је два важна историјска догађаја: спаљивање књига у [[Берлин]]у 10. маја [[1933]]. и напад Немачке на суседне земље 1938-19391938—1939. Центри немачке емиграције формирали су се у Паризу, Амстердаму, Стокхолму, Цириху, Прагу, Москви, Њујорку и граду Мексику. Тамо се преселило и издаваштво.
 
Значајни немачки књижевници у егзилу били су: [[Бертолт Брехт]], [[Алфред Деблин]], [[Ернст Блох]], [[Лион Фојхтвангер]], [[Бруно Франк]], [[Емил Лудвиг]], [[Хајнрих Ман]], [[Клаус Ман]], [[Томас Ман]], [[Ерих Марија Ремарк]], [[Ана Зегерс]] и [[Арнолд Цвајг]]. [[Ернст Толер]], [[Валтер Бенјамин]] и [[Курт Тухолски]] су извршили самоубиство у егзилу.
Ред 130:
*** [[Штурм унд дранг|Покрет „Штурм унд Дранг“ (''Sturm und Drang'')]] (1760s-1780s)
*** Немачки класицизам (1729–1832)
**** [[Вајмарски класицизам]] (1788-1805) или (1788-18321788—1832)
*** [[Немачки романтизам]] (1790s-1880s)
*** [[Бидермајер]] (1815-1848)
Ред 154:
***** Друге земље
**** По темама или групама
***** Послератна литература (1945-19671945—1967)
***** [[Група 47]]
***** [[Књижевност холокауста]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Немачка_књижевност”