Википедија

Имунски систем — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м reference
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ref=harv; козметичке измене
Ред 1:
'''Имунски (имунолошки) систем''' је одбрамбени систем организма који га сопственом имуношћу и имунским одговором штити од напада страних микроорганизама ([[вирус]]а, [[бактерија]], [[гљиве|гљивица]] и [[паразит]]а), њихових хемијских супстанци (токсина), као и сопствених измењених (нпр. [[тумор]]ских) и истрошених [[ћелија]].<ref name="KubyImmunology6th">{{KubyImmunology6th}}</ref>
 
[[Имуност]] у ширем смислу представља реакцију имунског система на стране супстанце и то како [[Mikroorganizam|микроорганизме]], тако и [[молекул|макромолекуле]] ([[протеин|протеине]]е и [[полисахариди|полисахариде]]), без обзира на физиолошке или патолошке последице такве реације. Имунски систем чине [[ћелија|ћелије]] и [[молекул|молекули]]и укључени у [[имунски одговор]]: који представља колективни и координисани одговор имунског система на стране [[агенс]]е.<ref>''UVOD U IMUNOLOGIJU, Osnovne odlike imunskog odgovora'' na [http://www.scribd.com/doc/64145328/imunologija-skripta/doc/64145328/imunologija-skripta www.scribd.com], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>
 
== Специфична и неспецифична имуност ==
Ред 39:
 
==== Кожа ====
* Мали број микроорганизама може да прође кроз кожу, јер се површински слој коже састоји од густог слоја ћелија [[кератиноцити|кератиноцита]]. Ове ћелије производе кератин, и од овог [[протеин]]а су саграђене длаке на површини коже и нокти. Ове структуре микроорганизми не могу да деградирају [[ензим|ензимима]]има.
* Стална измена површинског слоја коже, заједно за мртвим епителним ћелијама, спречава насељавање микроорганизама на кожи.
* Кожа је стално изложена спољним факторима, што доводи до њене сувоће, а самим тим ствара неповољне услове за микроорганизме
Ред 60:
* [[Ћелије убице]] су битне у случају да дође до инфекције ћелије [[вирус]]ом, или њене малигне алтерације.
* Мононуклеарне ћелије, су моноцити и макрофаги. [[Моноцити]] (поседују једно једро, отуд назив ''моно'') су мононуклеарне фагоцитотичне ћелије, које настају у коштаној сржи, улазе у циркулаторни систем, где циркулишу око 8 до 10 сати, мигрирају у ткива, и претварају се у зреле [[макрофаг]]е. Макрофаги поседују рецепторе за антитела која се везују за површину страних честица и процесом који се назива [[Opsonin|опсонизација]] побољшавају ефикасност процеса [[фагоцитоза|фагоцитозе]].
* [[Гранулоцит|Гранулоцити]]и су ћелије неправилног облика, које се разликују од ћелије до ћелије, и услед тога се још називају и полиморфним нуклеарним леукоцитима. Ова врста ћелија се дели на:
** Неутрофилне гранулоците ([[neutrofil|неутрофилнеутрофиле]]е), који делују путем [[фагоцитоза|фагоцитозе]], и имају рецепторе за одређена антитела. Када дође до оштећења ткива или организма, неутрофили мигрирају на место оштећења, где заједно са [[макрофаг|макрофазима]] заузимају улогу фагоцитних ћелија.
** Еозинофилне гранулоците ([[еозинофил]]е), који делују тако што отпуштају [[хистамин]], [[главни базни протеин]] и разне [[хидролитички ензим|хидролитичке ензиме]]. Имају висок степен афинитета за имуноглобулине ([[антитело|антитела]]) и врло често су прекривени IgE антителима. Еозинофили играју важну улогу у борби организма против паразита, нарочито [[хелминт]]а, а један су од кључних фактора у развоју [[алергијска реакција|алергијских реакција]] (нарочито [[астма|астме]]).
** Базофилне гранулоците ([[базофил]]е), који делују тако што отпуштају [[хистамин]], [[протеогликан]]е и различите [[цитокини|цитокинцитокине]]е на одговарајуће стимулансе. Показано је да су базофили важан извор једног цитокина, [[интерлеукин 4|интерлеукина 4]], битног за развој алергија и производњу IgE антитела.
 
=== Циркулишући ефекторски протеини ===
Ред 103:
=== Ефекторске ћелије специфичног имунитета ===
 
[[Лимфоцит|Лимфоцити]]и (латински ''лимфа'' вода, ''цита'' ћелија) представљају велику групу ћелија у специфичном имунитету. Лимфоцити се даље деле на:
* Т ћелије, тј. [[Т лимфоцит]]е (воде порекло из [[грудна жлезда|тимустимуса]]а)
* Б ћелије, тј. [[Б лимфоцит]]е (воде порекло из [[коштана срж|коштане сржи]])
 
Ред 117:
'''Примарни органи''' и '''ткива''' су места где се лимфоидне ћелије производе и диференцирају. Тако је [[грудна жлезда|тимус]] примарни лимфоидни орган, док је [[коштана срж]] примарно лимфоидно ткиво.
 
'''Секундарни органи''' и '''ткива''' су она места ка којима лимфоидне ћелије мигрирају, долазе у контакт са антигенима и постају специфичне лимфоидне ћелије. Тако су, на пример, [[слезина]] и [[лимфни чворови|лимфни чвор]]ови секундарни лимфоидни органи, док су секундарна лимфоидна ткива она асоцирана са слузницама ([[енглески језик|енг]]. ''Mucosa Associated Lymphoid Tissue - [[MALT]]''.
 
== Поремећаји ==
Ред 149:
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|author=Arthur C. Guyton, John E. Hall |editor= | title=Медицинска физиологија | edition= | issue= | publisher=савремена администрација |location=Београд | year=1999 | isbn=ISBN 6-387-0599-9 | doi= | url= | ref = harv}}
* {{Cite book |ref= harv|author=Снежана Живанчевић-Симоновић Александар Ђукић |editor= | title=Општа патолошка физиологија | edition= | issue= | publisher=Универзитет у Крагујевцу медицински факултет |location= | year= | id=ISBN 86-82477-65-3 | doi= | url= | ref = harv}}
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Immunology}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Имунски_систем”