Николај Кузњецов (агент) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ref=harv; козметичке измене
Ред 19:
| потпис =
}}
'''Николај Иванович Кузњецов''' ({{јез-рус|Николай Иванович Кузнецов}}; [[Зиријанка]], [[27. јул]] [[1911]] — [[Броди]], [[9. март]] [[1944]]) је био [[савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетски]] [[Шпијунажа|обавештајни агент]] и [[совјетски партизани|партизан]] који је деловао у окупираној [[Украјина|Украјини]] током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Кузњецов је био на челу неколико комплексних операција, укључујући [[убиство|убиства]] и [[отмица|отмице]] високих нацистичких званичника у регионима [[Ровно|Ровна]] и [[Лавов]]а, као што су успешне операције против немачког врховног судије за Украјину, вицегувернера [[Галиција|Галиције]], саветника [[рајхскомесара]] Украјине, тројице немачких генерала итд. Кузњецов је такође први обавештајни агент који је открио немачке планове о покретању великог масовног напада код [[Битка код Курска|Курска]], информације о немачким [[V-2]] ракетама, Хитлеровом бункеру код [[Виница (Украјина)|Винице]] немачким плановима да се подигне устанак на [[Кавкаске планине|КавказКавказу]]у против СССР и [[Адолф Хитлер|Хитлерове]] планове да се убију вође Совјетског Савеза, [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Држава]] и [[Уједињено Краљевство|Велике Британије]] током [[Техеранска конференција|Техеранске конференције]]. Убијен је [[9. март]]а у обрачуну са припадницима [[Украјинска устаничка армија|Украјинске побуњеничке армије]] [[Степан Бандера|Степана Бандере]] близу Лавова. Николај Иванович Кузњецов је постхумно одликован орденом [[Херој Совјетског Савеза|Хероја Совјетског Савеза]].
 
== Рани живот ==
Ред 44:
=== Паул Вилхелм Зиберт ===
Кузњецов је преузео идентитет [[поручник]]а Паула Вилхелма Зиберта, који је био заробљен и смештен у заробљенички логор близу [[Москва|Москве]]. Зиберт је био [[поручник]] 230. пешадијског пука 76. пешадијске дивизије. Рођен је [[28. јул]]а [[1913]]. године у [[Калињинград|КенигзбергКенигзбергу]]у. Отац, Ернест је био шумар, погинуо је у [[Мазурска битка|мазурској бици]] [[1915]]. године. До одласка у рат служио је на имању [[гроф]]а Рихарда Јона Шлобитена. Мајка Хилда, рођена Кинерт је преминула неколико година пре избијања [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Паул је пре ступања у војну школу радио на истом имању, као помоћник управника.
 
Зиберт је завршио подофицирску школу у [[Берлин]]у, а потом је учествовао у [[Инвазија на Пољску (1939)|походу на Пољску]]. У [[Битка за Француску|рату са Французима]] зарадио је чин [[поручник|лајтанта]] и [[Гвоздени крст]] Првог и Другог реда. Учествовао је и у [[Источни фронт у Другом светском рату|походу на Русију]]. У касну јесен [[1941]]. рањен је у близини [[Курск]]а и тада је одликован медаљом ''Зимски поход на исток''. До пуног опоравка и повратка у своју јединицу распоређен је на дужности у ''Виртшафтскоманди'', која се бавила искоришћавањем материјалних добара из окупираних крајева [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]].
Ред 60:
Други покушај је замишљен тако да Кузњецов са једном девојком затражи пријем код Коха представившши ту девојку као своју вереницу чије су родитеље убили комунисти и која је добила наређење да иде у Немачку на природни рад. Кох је имао право да одобри бракове између немачких војника и словенских девојака. Кох је такође био из Источне Пруске као и прави Паул Вилхелм Зиберт. Кузњецов није убио Коха проценивши да он и девојка не би имали шансе да се живи извуку. Међутим, овом приликом је Кох потврдио оно што су у совјетској [[Ставка|врховној команди наслућивали]] - да Немци планирају велику [[битка код Курска|операцију]] у избочини око [[Курск]]а.
 
Кузњецовљев приступ великој количини новца га је учинио популарним међу немачким војницима, који су од њега тражили позајмице. Тако је Кузњецов спријатељио са СС-оберштурмбанфирером Гестапа Улрихом фон Ортелом. На једној забави фон Ортел је пијан открио да Немци организују специјалне јединице под заповедништвом [[Ото Скорцени|Ота Скорценија]] са [[Операција Дуги скок|задатком да убију]] тројицу савезничких лидера ([[Јосиф Стаљин|СтаљинСтаљина]]а, [[Винстон Черчил|ЧерчилЧерчила]]а и [[Френклин Делано Рузвелт|РузвелтРузвелта]]а) на Техеранској конференцији и понудио Кузњецову да учествује у њој.<ref>{{Cite news|url=http://www.telegraph.co.uk/news/obituaries/9008287/Gevork-Vartanyan.html|title=Gevork Vartanyan|date=|publisher=}}</ref>
 
==== Смрт ====
Ред 70:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Китановић |first=Бранко |authorlink=Бранко Китановић |coauthors= |title=Човек који је уздрмао Трећи рајх |year= |url= |publisher= |location= |id=|ref=harv}}
* {{Cite book |ref= harv|last= Sakaida|first= Henry|authorlink= |coauthors= |title= Heroes of the Soviet Union 1941-45|year= |url= |publisher= |location= |id=| ref = harv}}
{{refend}}