Београд у Народноослободилачкој борби — разлика између измена

м
ref=harv; козметичке измене
м (ref=harv; козметичке измене)
[[6. април]]а [[1941]]. године Немачка авијација отпочела је ваздушне нападе на [[Београд]]. први напад, у три таласа, уз учешће 234 бомбардера и 120 ловаца трајао је од 6:30 до 8:00 часова. током дана су изведена још три напада. Гађани су објекти: железничка станица, електрична централа, болнице, стамбене четврти и склоништа у парковима. До 8. априла је од бомбардовања погинуло око 12.000 лица. Порушене су 672 зграде, јако је оштећена 1.601 зграда, а делимично је оштећено 6.829 зграда.
 
О резултатима шестоаприлског бомбардовања [[Београд]]а, немачки пуковник Тусен, као очевидац, [[16. април]]а [[1941]]. године, послао је извештај [[Адолф Хитлер|ХитлерХитлеру]]у: ''"Према лично добијеним утисцима, ваздушни напад на Београд био је мање у вези са војним операцијама... Битан моменат дејства ваздушног напада на Београд био је изненађење. Кратко пред напад дат је аларм за напад из ваздуха, али се становништво, које је мислило да се ради о некаквој вежби за заштиту из ваздуха, није освртало на то. Напад је био временски концентрисан и изненадио је становништво у кућама или на улицама. Људи су делом још спавали, а сељаци су се баш возили са периферије у центар града на пијаце. Отуда је почетак напада довео до великих губитака, а морални утисак је био веома снажан... Морална последица напада битно је појачана буком „штука“ и бомби, што је стварало утисак сталне претње и онда када је дејство удаљено. Присуство жена и деце и осећај да они ни на који начин не могу ефикасно да се заштите, нити да им се може помоћи, оптерећивало је нерве мушкарцима. Људи који су унезверено тумарали улицама тамо-амо и гледали како им се куће руше, а они остају без крова над главом створили су и сами панику... Лешеви, који су се налазили свуд унаоколо, пружили су језовиту слику. Пошто су у Београду организација за заштиту из ваздуха и служба за спасавање потпуно затајиле, лешеви су данима остали да леже на улицама, посути само цвећем... Материјална последица напада постала је нарочито тешка услед уништења електричних и водоводних инсталација, до чега је готово одмах уследило. Њихово уништавање приликом дужег, сталног напада, довело је, после око две седмице, до катастрофе и људе је приморало да напусте град... "''
 
Услед изненадног напада на [[Београд]] [[6. април]]а [[1941]]. године, један број Југословенских авијатичара, пилота ловаца, винуо се у небо без посебне наредбе и покушао, храбро и пожртвовано да брани слободу своје земље и да се супростави непријатељу.
 
За одбрану [[Београд]]а био је одређен VI ловачки пук, смештен у [[Земун|Земуну]]у и [[Прњавор (град)|Прњавору]]. Овај пук је имао 43 авиона ловаца и храбре ваздухопловце, који су пружили снажан отпор. Непријатељ је био збуњен храброшћу Југословенских пилота. Јунаштвом се истакао пилот-ловац [[Душан Борчић]], који се први винуо у сусрет непријатељу и храбро погинуо. У тој неравноправној борби изгинули су: [[Милош Жуњић]], [[Михо Клавора]], [[Јово Капесић]], [[Бранислав Тодоровић]], [[Карло Штребек]], [[Милутин Петров]], [[Миливоје Бошковић]], [[Владимир Горуп]] и [[Добрица Новаковић]]. Ови храбри пилоти часно су бранили Београд. У знак сећања на њих и поштовање према њиховом јунаштву једна београдска улица, на [[Звездара|Звездари]] носи име Улица Десет авијатичара.
 
У [[Београд]]у је [[12. април]]а [[1941]]. године ушло извиђачко одељење немачког 41. моторизованог корпуса из правца [[Панчево|Панчева]]. Током ноћи и јутра у град су ушли делови VII оклопне дивизије из правца [[Земун]]а и XI оклопне дивизије из правца [[Топола|Тополе]].
=== Београдски логори ===
{{Главни чланак|Логор на Бањици|Логор Сајмиште}}
Први логор у [[Београд]]у формиран је [[5. јул|5. јула]]а [[1941]]. године на [[бањица|Бањици]] у бившој касарни 18. пешадијског пука. Управник логора био је злогласни [[Светозар Вујковић]], некадашњи агент у Управи града [[Београд]]а. Логор је функционисао до почетка октобра [[1944]]. године. За три и по године постојања кроз њега је прошло око 250.000 људи, а убијено је преко 30.000.
 
На левој обали [[Сава (река)|Саве]], на некадашњем [[Логор Сајмиште|Сајмишту]], [[Немци]] су октобра [[1941]]. године, формирали посебан логор, намењен [[Јевреји]]ма. Касније су поред Јевреја, у логору били заточени и таоци, антифашисти, присталице [[Народноослободилачки покрет Југославије|НОП]]-а и др. Логор је постојао све до јула [[1944]]. године, када је расформиран, јер је био оштећен приликом [[Бомбардовање Београда 1944.|савезничког бомбардовања]]. Кроз логор је прошло око 200.000 људи, од чега је убијено преко 40.000.
== Београд центар устанка народа Југославије ==
 
Напад Немачке на [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]], [[22. јун|22. јуна]]а [[1941]]. године, комунисти и други патриоти у [[Београд]]у дочекали су спремни на акцију. Истог дана састао се Политбиро [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]]. На овом састанку, после свестране анализе новонастале ситуације, одлучено је да се одмах позове у оружану борбу. Проглас с таквим позивом је одмах штампан, и већ [[23. јун|23. јуна]]а почело је растурање по [[Београд]]у и целој земљи. Била је то историјска одлука. [[Београд]] се претворио у центар у коме су се бројни руководећи органи [[Народноослободилачки покрет Југославије|НОП]]-а формирали, састајали и доносили планове за покретање оружане ослободилачке борбе.
 
Политбиро [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] одржао је у [[Београд]]у, [[4. јул|4. јула]]а [[1941]]. године, још један историјски састанак, на којем су његови чланови одлучили да се одмах почну оружане акције. Израђен је и детаљан план о покретању партизанских акција и формирању партизанских одреда у целој земљи. После тог састанка, у [[Београд]]у су се, 12. и [[25. јул|25. јула]]а појавила још два значајна прогласа [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]]. У њима је детаљно разрађена политичка линија КПЈ и њена платформа у борби за ослобођење земље.
 
Одазивајући се позиву [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]], београдски комунисти и други родољуби су, већ у јулу, почели да у граду врше озбиљне акције против окупатора. Упоредо с акцијама, из [[Београд]]а је велики број младих људи отишао у партизанске одреде који су дејствовали у ближој или даљој околини.
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last= Марјановић|first=Јован|authorlink=|coauthors=|title=БЕОГРАД (СРБИЈА У НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОЈ БОРБИ)|year=1964|url=http://znaci.net/00001/216.htm|publisher=Нолит|location=Београд|id=|ref = harv}}
* {{Cite book |ref= harv|last= |first=|authorlink=|coauthors=|title=БЕОГРАД У РАТУ И РЕВОЛУЦИЈИ - књига 1|year=1984|url=http://znaci.net/00001/232.htm|publisher=Историјски архив Београда|location=Београд|id=|ref = harv}}
* {{Cite book |ref= harv|last= |first=|authorlink=|coauthors=|title=БЕОГРАД У РАТУ И РЕВОЛУЦИЈИ - књига 2|year=1984|url=http://znaci.net/00001/233.htm|publisher=Историјски архив Београда|location=Београд|id=|ref = harv}}
* '''Тито у Београду 1941-1944''', др. Убавка Вујошевић, Музеј града Београда, Југословенска књига, Београд 1977. година
* {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }}
1.572.075

измена