Потрошач — разлика између измена

'''Потрошач''' је [[физичко лице]] које на тржишту прибавља [[роба|робу]] или [[услуге]] које нису намењене његовој пословној или другој комерцијалној делатности<ref>[http://www.mtu.gov.rs/dokumenti/propisi/zakoni/zakon-o-zastiti-potrosaca.pdf Текст Закона о заштити потрошача], Приступљено 23. 4. 2013.</ref>. Другим речима, статус потрошача подразумева слободно учешће на [[Тржиште|тржишту]] [[роба]] или [[услуга]] и низ других права која су прописана [[Закон|Законом]]ом о заштити потрошача. Статус и права потрошача прописани законом имају обавезујућу природу. На пример, овај Закон сматра ништавим све одредбе уговора које су супротне одредбама Закона, а које су закључене на штету потрошача. Такође, сва права која су порписана Законом су неотуђива и потрошач нема могућност да их се одрекне.<ref>{{Cite book |author = Đorđe Nikolić |title = Obligaciono pravo, Priručnik za polaganje pravosudnog ispita |isbn = 8686105130 |publisher = Projuriš |location = Beograd}}</ref><ref>{{Cite book |author = Slobodan Perović |title = Obligaciono pravo |location = Beograd |publisher = Privredna štampa year=1980}}</ref>

# Задовољење основних потреба – доступност најнужнијих [[производ|производа]]а и [[услуга]] као што су [[храна]], [[одећа]], обућа итд.

Статус потрошача има свако [[физичко лице]] које на [[Тржиште|тржишту]] прибавља [[роба|робу]] или [[услуге]] које које нису намењене његовој пословној или другој комерцијалној делатности. У поређењу са старим Законом, по коме статус потрошача има свако [[физичко лице]] које купује [[производ|производе]]е или користи [[услуге]] за личне потребе или потребе свог домаћинства, нови Закон искључује одредбу по којој се потрошач дефинише као [[физичко лице]] које прибаља [[Роба|робу]] или [[услуге]] у ''личне сврхе'' што је веома широк појам. Нови закон предвиђа и [[вансудско поравнање]] потрошачких спорова што по дефиницији подразумева ефикасније спровођење самог закона. Овај закон такође регулише деловање независних удружења потрошача као једног од битних механизама заштите права потрошача. Основна улога ових удружења јесте пружање непосредне подршке потрошачима у евентуалним споровима се трговцима и даваоцима услуга. Закон дефинише строжа правила понашања трговаца везана за истицање цена, као и јасно обавештавање потрошача пре закључења уговора о продаји. Такође, прописује се законска гаранција у трајању од две године с тим што потрошач не мора да доказује да није проузроковао недостатак уколико се тај недостатак јави у првих шест месеци јер се сматра да је постојао у моменту куповине, односно продаје. Једна од великих предности новог закона јесте и заштита интереса потрошача у области пружања специјалних услуга, као што су [[струја]], [[гас]] и [[телекомуникације]], мада по неким мишљењима<ref>[http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/i_zastita_potrosaca_i_energetska_efikasnost_uslovi_za_eu.4.html?news_id=194600 Заштита потрошача и енергетска ефикасност услови за ЕУ], Приступљено 23. 4. 2013.</ref> нови закон оставља места за побољшање ових одредби.

* {{Cite book |ref= harv|author = Đorđe Nikolić |title = Obligaciono pravo, Priručnik za polaganje pravosudnog ispita |isbn = 8686105130 |publisher = Projuriš |location = Beograd| ref = harv}}

* {{Cite book |ref= harv|author = Slobodan Perović |title = Obligaciono pravo |location = Beograd |publisher = Privredna štampa year=1980| ref = harv}}