Википедија

Јерменска висораван — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ref=harv; козметичке измене
Ред 65:
У природном погледу котлине су подручја суве степе и полупустињске вегетације (посебно у источним и југоисточним деловима), са светло кестењастим, кестењастим и сивим тлом. Уз водотоке се обично налазе ужи појасеви наплавних равница обраслих бујном травнатом вегетацијом, џбуњем и шипражјем. У прошлости је цело подручје било веома богато шумама, посебно северни и источни делови. Данас се бујнији шумски покров одржао једино у [[понтијске планине|Понтијским]] и [[курдске планине|Курдским планинама]]. На влажним планинским обронцима од 800—1.400 метара на тамно кестењастом тлу и [[чернозем]]у су планинске [[степа|степе]] и ово је подручје интензивније пољопривредне активности. У овој зони се узгаја [[памук]], [[Дуван (род)|дуван]], [[житарице]]. У близини [[Јереван]]а, у подручју Еребунског резервата природе [[пшеница]] расте као дивља, аутохтона биљка.
 
Између 1.000—2.000 метара су подзоласта шумска тла, а подручје је обрасло шумом [[храст]]а и [[Бор (биљка)|борбора]]а коју постепено смењује [[смрека]] и [[жбун|џбуње]]. Од 2.000 до 3.000 метара су области планинских [[ливада]] и [[пашњак]]а, а највиши планински врхови су каменити и под [[снег]]ом који се често зна задржати и током целе године (највиши врхови [[Арарат]]а, [[Сипан]]а, [[Капуџух]]а). На ариднијим подручјима у котлинама доминира каменита подлога и кржљава [[ксерофите|ксерофитна]] вегетација.
 
[[Кајсија]] или ''јерменска шљива'' ({{јез-лат|prunus armenicus}} је аутохтона воћка овог подручја (национални симбол Јермена).
Ред 85:
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last1=Hewsen|first1=Robert H.|last2=Salvatico|first2=Christoper C.|title=Armenia: A Historical Atlas|url=http://books.google.com/books?id=ZfZBrFza_IYC|year=2001|publisher=University of Chicago Press|isbn=978-0-226-33228-4|ref=harv}}
* Халатов В. Ю. [http://www.izdatgeo.ru/pdf/gipr/2006-1/144.pdf Армянское нагорье в путевой прозе русских писателей]
* {{Cite book |ref= harv|last=West|first=Barbara A.|title=Encyclopedia of the Peoples of Asia and Oceania|url=http://books.google.com/books?id=pCiNqFj3MQsC&pg=PA47|year=2009|publisher=Infobase Publishing|isbn=978-1-4381-1913-7|ref=harv}}
* {{citeCite book |ref= harv|last=Istanbul|first=Hürriyet,|title=Hürriyet ansiklopedik yıllığı|url=http://books.google.com/books?id=IwVXAAAAMAAJ|year=1974|publisher=Hürriyet Matbaası}}
* -{ Kouymjian, Dickran. "Armenia from the Fall of the Cilician Kingdom (1375) to the Forced Migration under Shah Abbas (1604)" in The Armenian People From Ancient to Modern Times, Volume II: Foreign Dominion to Statehood: The Fifteenth Century to the Twentieth Century. Richard G. Hovannisian (ed.) New York: St. Martin's Press, 1997, p. 1. ISBN 1-4039-6422-X.}-
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Јерменска_висораван”