Краљевство Јудеја — разлика између измена

'''Краљевство Јуда''' ({{Хебрејско име|מַמלְכת יְהוּדָהמַמְלֶכֶת יְהוּדָה|Mamlekhet Yehuda|Mamléḵeṯ Yəhûḏā}}) било је име за краљевство што су творила [[племе]]на: [[Јуда Искариотски|Јуда]], [[Шимун]] и [[Бенјамин]], а настало је након поделе [[Краљевство Израел (уједињено)|Краљевства Израел]] на [[Краљевство Израел (Самарија)|Северно]] и Јужно краљевство. Краљевство Јуда било је смештено на југу, док је престоница град [[Јерусалим]].

Према [[Библија|библијском]] извештају, представља наставак [[Давид (краљ)|Давидовог]] и [[Соломон|Соломоновог]] краљевства, а први је краљ био Соломонов син [[Ровоам]]. У почетку су краљеви Краљевства Јуде настојали проширити своју власт и на север, а онда су, скупа са северним [[Краљевство Израел (Самарија)|Краљевством Израел]] настојали одбранити своја подручја од [[Арам]]а.

Од 625. п. н. е. расте моћ [[Халдејско царство|Неовавилонског царства]], а [[Набукодоносор II|Навукодоносор II]] је већ као престолонаследник победио фараона [[Неха|Неха]] и освојио Асирију, а потом и [[Сирија|Сирију]]. Крајем 7. ст. п. н. е. освајио је и [[Ашкелон]], док од 597. п. н. е. [[опсада Јерусалима (597. п. н. е.)|опсео Јерусалим]], након чега владари Јудеје постају његови вазали. Небузарадиниан, који се у Библији спомиње као рушитељ [[Соломонов храм|јерусалимског Храма]], али и читавога града (август 587.), у вавилонском се попису краљевих службеника спомиње на самом врху. Неколико хиљада Јевреја је одведено у [[вавилонско ропство]].