Википедија

Музеј науке и технике Београд — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 104:
 
== Одељење Музеј Српског лекарског друштва ==
Музеј српске медицине [[Српско лекарско друштво|Српског лекарског друштва]] основан је [[1955.]] године, иницијативом проф. др [[Владимир Станојевић |Владимира Станојевића]], председника Секције за историју медицине и фармације. Његовим оснивањем настављена је традиција прикупљања и чувања медицинских предмета у Српском лекарском друштву која датира од [[1872.]] године. <br />
Од [[2007.]] године Музеј српског лекарског друштва је у саставу Музеја науке и технике. <br />
Изложба Медицина у Србији кроз векове обухвата временски период од касног палеолита до данашњих дана. Предметима из збирки Палеопатологије и Римских медицинских инструментима који сведоче о постојању болести и начинима лечења, представљени су периоди на овом простору пре насељавања Срба. Најстарији експонат на изложби је лакатна кост [[Кромањонци|Кромањонца]] са леченим преломом, чију је старост одредио проф. др [[Србољуб Живановић]] радиокарбонском методом датирања (7.000 година).
Представљени су високи домети средњовековне српске медицине чији је зачетник Свети Сава али и народни начини лечења.
Документима, фотографијама, медицинским инструментима, апаратима и прибором, приказан је развојни пут здравства и медицине у обновљеној Србији који обухвата формирање лекарског кадра и долазак у Србију првих наших доктора медицине, као и оснивање првих здравствених установа – болница, карантина, апотека... <br />
Наглашен је значај Српског лекарског друштва које је основано 1872. године иницијативом др [[Владан Ђорђевић|Владана Ђорђевића]]. Друштво је до оснивања првог Медицинског факултета било једино место стручног усавршавања лекара у Србији и његов рад је представљен првим медицинским публикацијама, фотографијама, докторским дипломама и личним предметима чланова.
Изложбом су обухваћена велика медицинска открића [[19. векавек]]а – анестезија, антисепса и асепса, [[Х зраци |Х – зраци]] и њихово увођење у медицинску праксу код нас. О здравственом просвећивању и развоју установа превентивне медицине, оснивању београдског Медицинског факултета и Министарства здравља, који су обележили прве деценије [[20. векавек]]а, сведоче публикације, документа, скрипта са предавањима, медицински уређаји и апарати лекара и првих професора Факултета – [[Милан Јовановић Батут|Милана Јовановића Батута]], [[Нико Миљанић|Ника Миљанића]], [[Aleksandar Kostić|Александра Костића]],[[Ђорђе Нешић (лекар)|Ђорђа Нешића]]...
Своје место на изложби нашли су инструменти и апарати који се данас не користе, као што су бризгалица за директну [[Трансфузија крви|трансфузију крви]], апарат за вештачки пнеумоторакс, инструменти за ембриотомију, али и оригинални инструменти израђени по идејама наших лекара. Посебно је важан инструмент за ембриотрансфер - аспиратор бластоцисте, патент др [[Петар Радовић|Петра Радовића]], који је први у свету дошао на идеју трансплантације људског ембриона[[ембрион]]а. <br />
У оквиру посебне целине приказан је развој војносанитетске службе и њен рад током ратова у 19. и 20. веку.
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Музеј_науке_и_технике_Београд”