Википедија

Масти — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м literatura
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ref=harv; козметичке измене
Ред 19:
Мада је глицерол увек исти, масне киселине могу имати другачији однос броја атома угљеника и водоника. Када све три киселине имају формулу -{C<sub>n</sub>H<sub>(2n+1)</sub>CO<sub>2</sub>H}-, маст створена од њих је [[Засићена маст|засићена]]. Вредност ''-{n}-'' обично је од 13 до 17. Сваки атом угљеника у вези је засићен, што значи да је [[Ковалентна веза|ковелентном везом]] повезан са највећим могућим бројем водоника. Општа формула за киселине које садрже [[мононезасићене масти]] је -{C<sub>n</sub>H<sub>(2n-1)</sub>CO<sub>2</sub>H}-. Оне имају једну двоструку везу унутар угљениковог ланца. Ако постоји више двоструких веза, формула масне киселине је -{C<sub>n</sub>H<sub>(2n-3)</sub>CO<sub>2</sub>H или C<sub>n</sub>H<sub>(2n-5)</sub>CO<sub>2</sub>H}-. То су [[полинезасићене масти]]. Све незасићене масти могу се трансформисати у засићене [[Хидрогенизација|хидрогенизацијом]]. Тако се, на пример, производи [[маргарин]] за људску употребу.
 
Засићеност и незасићеност даје мастима различите особине. Оне које имају двоструке везе имају мање енергије у односу на запремину. Примера ради, незасићено и течно [[јестиво уље]] заузима више простора од коцке збијеног и чврстог [[маслац|путерпутера]]а. Такође, незасићене масти у уљу имају ниску тачку топљења у поређењу са засићенима у путеру.
 
=== Изомерија ===
Ред 30:
 
== Биологија ==
Ова група молекула важна је за многе облике живота, у којима има и градивну и метабилочку улогу. Део су свакодневне [[Људска исхрана|људске исхране]], али и оне осталих [[хетеротроф]]а. У организму, масти се разлажу ензимом [[Липаза|липазом]] синтетисаном у [[гуштерача|панкреаспанкреасу]]у. Примери јестивих масних производа су [[животињска маст]], [[рибље уље]], [[маслац|путер]] и [[ги]], као и егзотична [[китова маст]]. Они се добијају из млека и меса или поткожних делова животиња. Од биљака се добија [[Јестиво уље|јестиво]], на пример, [[сунцокретово уље]]. Процесом [[Хидрогенизација|хидрогенизације]] добија се чврсти [[маргарин]].<ref>{{Cite book|last1=Недељковић|first1=Татјана|last2=Анђелковић|first2=Драгана|title=Хемија 8|year=2011|publisher=Логос|location=Београд|pages=170-173|isbn=978-86-6109-055-4}}</ref>
 
[[Ретинол|Витамини А]], [[Витамин Д|Д]], [[Витамин Е|Е]] и [[Витамин К|К]] све су у масти растворљиви [[витамин]]и, што значи да могу бити сварени, апсорбовани и кроз организам преношени само ако су заједно са мастима. Врста масти су и [[есенцијалне масне киселине]] без којих људски живот није могућ.<ref>{{Cite book|last=Goodhart|first=Robert S.|title=Modern Nutrition in Health and Disease|year=1980|publisher=Lea and Febinger|location=Philadelphia|pages=134-138|isbn=0-8121-0645-8}}</ref> Такође, масти играју улогу у одржавању [[кожни систем|коже]] и [[Коса|косе]] здравима, заштити телесних органа, одржавању телесне температуре, као и нормалној функцији ћелије. Као извор енергије, масти садрже око 37,8 килоџула, тј. 9 килокалорија енергије по граму.<ref>{{cite web|last=Stern|first=David P.|title=From Stargazers to Starships|year=2008|publisher=ISTPGSFC|url=http://www-istp.gsfc.nasa.gov/stargaze/Senergy.htm|accessdate=19. 4. 2013.}}</ref> У телу се липазама разграђују, чиме се ослобађа глицерол, који затим јетра претвара у [[Глукоза|глукозу]], примарни извор енергије.
Ред 39:
[[Датотека:Fatmouse.jpg|мини|[[Гојазност|Гојазни]] миш са леве стране има велике залихе адипозног ткива. [[Миш]] нормалне масе, с друге стране, има значајно мање количине истог ткива.]]
{{главни|масно ткиво}}
Код животиња, кроз масно, односно адипозно ткиво тело чува метаболичку енергију током одређеног временског периода. У зависности од тренутног физиолошког стања организма, [[адипоцит|адипоцити]]и складиште маст насталу прерадом оне у тело унесене [[Инсулин|исхраном]], или је пак разлажу на масне киселине и глицерол, које шаљу у крвни систем. Према положају, масно ткиво може бити висцерално (налази се испод абдоминалног зида) или поткожно (било где под кожом, укључујући и област изнад абдоминалног зида).<ref>{{cite web|last=Švarc|first=Daniela|title=Visceralno masno tkivno|publisher=Pansport|url=http://www.pansport.rs/tekstoteka/zdravlje/visceralno-masno-tkivno.html|accessdate=19. 4. 2013.}}</ref>
 
Висцералне масти, у српском језику познате и као стомачно [[сало]], имају додатну улогу тако што производе управна једињења ([[Хормони|хормоне]]), међу којима су и они који учествују у упалној реакцији. Један од њих је и [[резистин]], који је повезан са гојазношћу, [[Отпорност на инсулин|отпорношћу на инсулин]], као и [[шећерна болест|дијабетесдијабетесом]]ом. Ипак, како су ово информације добијење релативно новим истраживањима, постоје и студије које оповргавају ове тврдње.<ref>{{cite journal|author=Lazar MA|title=Resistin- and Obesity-associated metabolic diseases|journal=Horm. Metab. Res.|volume=39|issue=10|pages=710–6|year=2007|month=October|pmid=17952831|doi=10.1055/s-2007-985897}}</ref>
 
Телесна маст има улогу као корисна помоћ зараженим организмима. Понекад може доћи до појаве да количина одређене супстанце у [[циркулаторни систем човека|крвотоккрвотоку]]у, било хемијске или биотичке, достигне превисок ниво. Како би ситуацију вратило на почетни стадијум, тело дотична једињења може ускадиштити у масно ткиво. До овога долази када су у питању једињења штетна по организам, па је потребно заштитити виталне органе док се она не избаце кроз [[систем за излучивање|екскрецију]], [[mokrenje|мокрење]], [[крварење]], лучење [[себум]]а, па чак и раст [[длака]].<ref>{{cite web|last=Burne|first=Jerome|title=Why your love handles may be GOOD for you|publisher=Daily Mail|url=http://www.dailymail.co.uk/health/article-1385299/Love-handles-GOOD-The-latest-findings-ease-fears-chubby-bits.html|accessdate=19. 4. 2013.}}</ref>
 
=== Нутриционизам ===
Ред 70:
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|url=http://www.ndwrcdp.org/documents/03-cts-16t/03cts16taweb.pdf|title=Assessment of Grease Interceptor Performance|year=2008|publisher=WERF|location=Alexandria, VA|isbn=978-1-84339-526-3| ref = harv}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Goodhart|first=Robert S.|title=Modern Nutrition in Health and Disease|year=1980|publisher=Lea and Febinger|location=Philadelphia|pages=134-138|isbn=0-8121-0645-8| ref = harv}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Whitney|first=Ellie|title=Understanding Nutrition|year=2008|publisher=Thomson Wadsworth|location=California|page=154|isbn=978-11-3358-752-1| ref = harv}}
* {{Cite book |ref= harv|title=Dietary reference intakes for macronutrients|publisher=National Academies Press|year=2005|page=423|url=http://www.nap.edu/openbook/0309085373/html/423.html}}
* {{Cite book |ref= harv|last1=Недељковић|first1=Татјана|last2=Анђелковић|first2=Драгана|title=Хемија 8|year=2011|publisher=Логос|location=Београд|pages=170-173|isbn=978-86-6109-055-4| ref = harv}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Шербан|first=Нада М.|title=Биологија 1|year=2010|publisher=ЗУНС|location=Београд|page=11|isbn=978-86-17-17585-4| ref = harv}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Maton|first=Anthea|title=Human Biology and Health|publisher=Prentice Hall|year=1993|location=Englewood Cliffs|isbn=0-13-981176-1|oclc=32308337| ref = harv}}
 
{{Липиди}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Масти”