Креатинин — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ref=harv; козметичке измене |
|||
Ред 42:
}}
| Section2 = {{Chembox Properties
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
}}
| Section3 = {{Chembox Thermochemistry
|
|
|
|
}}
| Section3 = {{Chembox Hazards
Ред 70:
}}
}}
'''Креатинин''' (од грчке речи ''κρέας'', „месо“) је [[organsko jedinjenje|органско једињење]], које настаје у људском телу као споредни продукт [[Метаболизам|метаболизма]] [[Протеин|протеина]] (разградњом [[fosfoamidaza|креатин-фосфата]] у [[Мишићно ткиво|мишићима]]). Из тела га излучују бубрези мокраћом, у којој га има у највећој концентрацији. Одређивање његових вредности у крви и
== Метаболизам креатинина ==
Креатинин настаје спонтано (без деловања [[Ензим|ензима]]) у процесу метаболизма [[Kreatin|
Креатинин је од великог значаја за производњу енергије у мишићима. Свакодневно око 2% [[Kreatin|креатина]] у телу конвертује се у креатинин. Тако створени креатинин транспортује се кроз крвоток до бубрега. Бубрези, у гломерулима, филтрирају већи део креатинина из крви и секретују га у проксималне тубуле бубрега (7-10%) у [[мокраћа|урин]]. На тај начин већи део креатаинина активно се излучује, док је његова тубуларна реапсорпција врло мала. Креатинин у бубрезима настаје континуирано, те је његова концетрација у крви углавном стална и може се лако одредити. Због тога, ниво креатинина у [[крв]]и представља равнотежу између његове продукције (која зависи од мишићне масе) и брзине излучивања урином.<ref>[http://www.medicinenet.com/creatinine_blood_test/article.htm#what_is_creatinine -{Creatinine Blood Test}-] Приступљено 12.9.2013.</ref>
Ред 85:
Креатинин је преко нормалених вредности у мокраћи тек када је гломеруларна филтрација бубрега (ГФБ) снижена за више од 50%. На основу ових чињеница, израчунавање клиренса креатинина постало је добар показатељ стања гломеруларне филтрације бубрега (ГФБ), чија је вредност веома добар показатељ стања функције бубрега. Међутим креатинин није погодан да прикаже брзе промене у ГФБ.
Код човека, количина насталог креатинина у једном дану, сразмерна је мишићној маси тела
* ''Разлике у мишићној маси'' (на шта утиче пол, старост, раса)
* ''Разлике у исхрани'' (нпр код вегетеријанаца вредности креатинина су ниже)
Ред 99:
'''Нормалан ниво креатинина у крви'''{{sfn|Taylor|1989|pp=4, 58–62}}
* ''Код одраслих мушкараца'' — око 0,6 до 1,2 -{mg/dl}- (60-110 -{μmol/L}-)
* ''Код одраслих жена''
Особа са само једним бубрегом може да има нормалан ниво креатинина у крви у распону од око 1,8 до 1,9 -{mg/dl}-.
Ред 129:
=== Клиренс креатинина ===
Клиренс креатинина показује колико бубрези ефикасно филтрирају мале молекуле из крви. Овај параметарт добија се на два начина;
* ''Израчунавањем из нивоа у крви и нивоа у 24 часовном
* ''Директним мерењем из прикупљеног двадесетчетворочасовног
'''Снижене вредности клиренса креатинина'''
Ред 146:
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Taylor|first=E. Howard|title=Clinical Chemistry|year=1989|publisher=John Wiley and Sons|location=New York
[[Категорија:Анализе крви]]
| |||