Папа Александар IV — разлика између измена

| опис_грба = [[Грб Александра IV|Грб Александра IV]]

Рођен као Риналдо од Ђена у Ђену (сада у [[Рим (округ)|округ Рима]]), са мајчине стране био је члан породице де Конти де Сегни, грофови Сегне, попут [[Папа Иноћентије III|папе Иноћентија III]] и [[Папа Гргур IX|папе Гргура IX]]. Његов стриц Гргур IX именује га кардинал ђаконом и заштитником реда [[Фрањевачки ред|фрањеваца]] основаног 1227. године, био је [[камерленго]] Свете римске цркве од 1227. године све до 1231. године као и [[бискуп]] у [[Остија|Остији]] 1231. године (или 1232. године). Постаје председавајући колегије [[Кардинал|кардинала]] 1244. године (или 1240. године). По смрти [[Папа Иноћентије IV|папе Иноћентија IV]] 1254. године изабран је за папу у [[Напуљ|Напуљу]]у 12. децембра 1254. године.

Александар IV наслеђује Инноћентја IV као заштитник [[Конрадин|Конрадина]]а, последњег [[Хоенштауфен|Хоенштауфена]]а, обећавши му заштиту, али већ за мање од две недеље уротио се против њега и жестоко противећи се Конрадиновом стрицу Манфреду, Александар IV прети [[Екскомуникација|екскомуникацијом]] и изолацијом Манфредове странке али без ефекта. Неуспева да придобије [[Краљеви Енглеске|краљеве Енглеске]] и [[Краљеви Норвешке|Норвешке]] у крсташком рату против Хоенштауфенаца. Сам [[Рим]] постаје сувише [[Гвелфи и гибелини|гибелински]] за [[Папа|папу]], који се повулачи у [[Витербо]], где је и умро 1261. године. Сахрањен је у [[кКтедрала Витербо|катедрали Витербо]], али је његов гроб уништен током реновирања у шеснаестом веку.

Непосредно пред своју смрт, Иноћентије IV даје [[Сицилија|Сицилију]], Едмунду, другом сину [[Хенри III Плантагенет|краља Хенрија III]]. Александар потврђује донацију 1255. године, у замену за 2.000 унци злата годишње, службу 300 витезова на три месеца, када је потребно, и 135.541 марака да надокнади папи за новац утрошен покушавајући да збаци Манфреда од Сицилије.<ref>[http://www.oxforddnb.com/view/article/8504?docPos=1 Симон Лојд, ''Едмунд Крокбек'', Оксфордски интернет речник националних биографија, 2004]</ref> Хенријеви неуспели покушаји да убеди своје поданике да плате порез којим треба да испуни захтеве Александара били су један од фактора у сукобу између краља и парламента који је кулминирао у другом грађанском рату.<ref>J. Р. MадикотМадикот, ''Порекло енглеског парламента, 924-1327'', ховине Универзитета Оксфорд, 2010, ст. 235</ref> Дана 12. априла 1261. године, непосредно пред смрт, Александар издаје папску булу за краља Хенрија ослободивши га заклетви из Оксфордске одредбе (сматра се првим енглеским уставом).<ref>{{cite book|author=Алан Хардинг|title=Енглеска у тринаестом веку|publisher=ховине Универзитета Кембриџ|page=290}}</ref>

* {{citeCite book |ref= harv|author=Жан Ричард|isbn= 978-0-521-62566-1|year=1999|title=Крсташи: 1071 &ndash; 1291|publisher=новине Универзитета Кембриџ}}

* {{citeCite book |ref= harv|author=Алан Хардинг|title=Енглеска у тринаестом веку|publisher=новине Универзитета Кембриџ|page=290}}