Варнински крсташки рат — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Disambiguated: Константин Драгаш → Константин XI Палеолог Драгаш |
||
Ред 11:
==Почетак сукоба==
Крајем јуна 1443. године издате су прве наредбе да се хришћанска војска упућује према Београду, а сам краљ кренуо је на југ у септембру. Са њим су ишли и деспот [[Ђурађ Бранковић|Ђурађ]] и [[Јанко Хуњади|Хуњади]]. Број ратника ценио се на 25 000 коњаника и стрелаца. Уз хришћане је стао и влашки
Између савезника избиле су поводом повлачења велике несугласице. Деспот је био против повлачења и залагао се да војска преко зиме остане у Србији, а у пролеће да настави акцију. Он се обавезао да ће се сам бринути за снабдевање војске, а нудио је и 100 000 дуката новчане потпоре. Али изморени Мађари похиташе да се врате у Угарску. Крајем јануара 1444. године цела војска, са краљем и деспотом скупила се у Београду и одатле кренули даље.
Хришћанска победа изазвала је многе наде у балканских народа. Неки од њих дигоше се на оружје, Новобрђани дигоше устанак али бише брзо савладани. Нешто више устанка постиже [[Скендербег|Скендер – бег]] који се окрену против Турака и заузе [[Кроја|Кроју]]. Брат византијског цара, деспот [[Константин XI Палеолог Драгаш|Константин Драгаш]] поче ослобађање [[Пелопонез|Пелопонеза]], а у исто време изби устанак у [[Тесалија (област)|Тесалији]]. Изгледало је да је цео Балкан устао против Турака и да неће требати много да се европска турска потпуно потпали. Али, основни предувет за то био је тај, да се почетна акција развија плански, у дугом даху, а да не добије карактер импровизоване експредиције која поред свих привремених успеха није могла изменити општи положај.
==Обнова сукоба==
|