Династички сукоби у Србији (1402—1412) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 5:
==Увод==
Турски султан [[Бајазит I|Бајазит]] заробљен је у [[Битка код Ангоре|бици код Ангоре]] 1402. године. У заробљеништву је и умро 8. марта 1403. године. Наследио га је син [[Сулејман Челебија|Сулејман]] који није ни изблиза био добар владар колико и његов отац.
Деспот [[Стефан Лазаревић]], враћајући се из битке у којој је учествовао на страни Турака пролази кроз [[Византијски Цариград|Цариград]]. У [[Цариград|Цариграду]] му цар [[Јован VII Палеолог|Јован]], у жељи да придобије српског владара за борбу против [[Османлије|Османлија]] додељује титулу [[Деспот|деспота]], највишу по рангу после царске.
[[Стефан Лазаревић]] је још у Цариграду добио дојаве како његов сестрић, [[Ђурађ Бранковић]] уз помоћ [[Сулејман Челебија|Сулејмана]] намерава да освоји неке његове територије. Због тога је наредио да га затворе још у Цариграду. Ђурађ убрѕо бежи из тамнице.
 
Ред 13:
 
==Сукоб Бранковића==
11. новембра 1405. године умире [[Кнегиња Милица]]. До своје смрти она је смиривала сукобе између Стефана и Вука. Вук се поново разишао са братом тражећи половину земље. Њега су припомагали Турци којима је сметала Стефанова угарофилска политика. Сулејман је Вуку поверио војску и свој најбољег војсковођу, [[Евренос-бег|Евренос-бегa]]a који је Србе победио на [[Маричка битка|Марици]]. Стефан није могао да се супродстави много јачој турској војсци. Турци су продрли скоро до престонице, [[Београд|Београда]]. Мир је склопљен 1409. године, а Стефан је био принуђен да Вуку додели јужну половину Србије. Вук и Бранковићи признали су врховну власт Турака, а Стефан је остао веран угарској круни.
 
==Смрт Вука Лазаревића==