Стефан Вукчић Косача — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke; козметичке измене |
м Разне исправке |
||
Ред 25:
[[Датотека:Stefan Vukčić i rat u Zeti 1441.jpg|десно|мини|270п|Ширење војводства Стефана Вукчића Косаче на Зету, 1441—1444.]]
Наследник је [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаља Хранића Косаче]] од [[1435]]. године, био је најистакнутији међу Косачама. Од [[1440]]. до [[1443]]. проширио је власт на Омиш, Пољицу, Требиње, Клобук, [[Упад војводе Стефана Вукчића Косаче у Зету|трг Подгорицу и утврђења Медун и Соко (штитарски) у Горњој Зети и Бар (Доња Зета)]]. Угрожен од Млечана и зетскога војводе [[Стефан Црнојевић|Стефана Црнојевића]], који су му убрзо затим отели Бар, Горњу Зету и Омиш, помирио се с босанским краљем [[Стефан Томаш|Стефаном Томашем]], с којим је до тада ратовао. У знак помирења пристао је на удају кћери Катарине за босанског краља ([[1446]]). Године [[1448]]. приклонио се Османлијама и српском деспоту [[Ђурађ Бранковић|Ђурађу Бранковићу]] у нападу на босанског краља и у [[Манастир Милешева|манастиру Милешева]] прогласио се „Херцегом од [[Свети Сава|Светог Саве]]". Територија под његовом влашћу, од тада позната под именом [[Херцеговина]], протезала се од [[Лим (река)|Лима]] до [[Цетина|Цетине]] и од [[Рама (река)|Раме]] до [[Бока Которска|Которскога залива]]. На том је простору био самосталан владар. Тежње за привредним осамостаљењем Херцеговине дошле су до изражаја и у његовим напорима да [[Херцег Нови]] развије у поморско и трговачко средиште ([[1449]]. основао је радионицу сукна). Притом је избио рат с [[Котор]]ом и [[Дубровник]]ом, који је трајао
== Види још ==
|