Петар I Павловић — разлика између измена

* Радослава ([[1420]] — [[1441]]1420—1441), кнез и војвода

Током [[август]]а [[1415]]. године се [[Краљева Сутјеска|Краљевој Сутјесци]] код [[Бобовац|Бобовца]] одржавао [[сабор]] краља и властеле краљевине Босне. Приликом посебно организованог [[23. август]]а [[лов]]а на Пареној пољани, [[Златоносовићи]] су на знак који је [[мач]]ем дао сам [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаљ Хранић]] напали [[кнез]]а [[Павле Раденовић|Павла Раденовића]] и тешко га ранили, а његовог сина Петра и посланика [[Браило Тежаловић|Браила Тежаловића]] су заробили и спровели у [[тврђава|утврђени]] Бобовац. Заверу су организовали сам краљ [[Остоја Котроманић|Остоја]] (прва влада [[1398]] — [[1404]]1398—1404, друга влада [[1409]] — [[1418]]1409—1418) и војвода Сандаљ због политичких сукоба са Павлом оптуживши га за издају краљевства. Према првобитном плану Павлов син Петар је требало да буде ослепљен, а поседи Павловића подељени између Сандаља и Златоносовића који су се надали [[Олово (град)|Олову]] које се налазило уз њихове поседе, али се од тог плана одустало и Петру су остављени очеви поседи. Целом чину је присуствовао и посланик [[Дубровачка република|Дубровачке републике]] [[Никола Гучетић]] и [[Влатко Тумурлић]]. Сам Павле је убрзо умро од последица рана које је задобио, али је зато Петар пуштен да се врати на породични посед и настави управљање њиме. Као сведок овог напада Петар је за смрт свога оца директно окривио Сандаља, чиме је целокупни [[Југоисток|југоисточни]] део [[босна и Херцеговина|данашње Босне и Херцеговине]] гурнут у рат између [[Павловићи|Павловића]] са једне и Сандаља односно [[Косаче|Косача]] са друге стране.