Јован VII Палеолог — разлика између измена

'''Јован -{VII}- Палеолог''' ({{јез-грч|Ιωάννης Ζ' Παλαιολόγος}}, живео [[1370]] — [[1408]]1370—1408) је био [[списак византијских царева|византијски цар]] ([[1390]]), син [[Андроник IV Палеолог|Андроника -{IV}-]] ([[1376]] — [[1379]]) и његов савладар ([[1376]] — [[1379]]1376—1379), царски регент ([[1399]] — [[1403]]1399—1403) у име свог стрица [[Манојло II Палеолог|Манојла -{II}-]] (савладар [[1373]] — [[1391]]1373—1391, цар [[1391]] — [[1425]]1391—1425) и управник Солуна ([[1403]] — [[1408]]1403—1408). Био је ожењен [[Ирина Гатилузио|Ирином Гатилузио]] са којом је имао неколико деце, од којих је најзначајнији његов син [[Андроник V Палеолог|Андроник]].

Девет [[година]] касније, након пет година [[Опсада Цариграда (1394)|блокаде Цариграда]], Јованов стриц Манојло -{II}- је отишао на ''Запад'' у покушају да покрене нови [[крсташки ратови|крсташки поход]] против Османлија. У његовом одсуству, царски [[регент]] постао је Јован. Током четворогодишњег Манојловог одсуства, он је успешно водио одбрану града који је на крају спашен османлијским [[Битка код Ангоре|поразом код Ангоре]]. Иако се налазио у позицији да поново покуша да узурпира власт, Јован то није учинио чак и када је Бајазит умро после Ангоре, а Манојло продужио свој останак на ''Западу''. Сам цар се и сам прибојавао ове могућности, због чега је своју супругу [[Јелена Драгаш|Јелену]] и двојицу синова [[Јован VIII Палеолог|Јована (''-{VIII}-'')]] (савладар [[1421]] — [[1425]]1421—1425, цар [[1425]] — [[1448]]1425—1448) и [[Теодор II Палеолог|Теодора (''-{II}-'')]] (морејски деспот [[1407]] — [[1443]]1407—1443) склонио у [[Морејска деспотовина|Морејску деспотовину]] код свог млађег брата [[Теодор I Палеолог|Теодора -{I}-]] (морејски деспот [[1382]] — [[1407]]1382—1407). По Манојловом повратку у престоницу, он му је предао власт после чега се повукао у [[Солун]] који му је додељен на управу и у коме је и умро [[1408]]. године.