Битка за Бању Ковиљачу — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 20:
|цивилне жртве=
}}
'''Битка за Бању Ковиљачу''' се одиграла од [[1. септембар|1.]] до [[6. септембар|6. септембра]] [[1941]]. године између [[Југословенска војска у отаџбини|четника]] и [[Вермахт|Немаца]] за време [[Други светски рат|Другог светског рата]], одмах после [[Битка за Лозницу 1941.|ослобођења Лознице]] [[31. август|31. августа]]а [[1941]]. Напад на Немце у [[Бања Ковиљача|Бањи Ковиљачи]] је била прва већа борба између [[Срби|Срба]] и [[Немци|Немаца]], од завршетка [[Априлски рат|Априлског рата]]. Јадарски четнички одред је извршио напад на Немце, којима је [[3. септембар|3. септембра]] [[1941]]. године стигло појачање, Немци су заједно Хрватима из [[Босна|Босне]] вршили демонстративне нападе према [[Лозница|Лозници]]. Међутим, четницима је такође пристигло појачање Церског четничког одреда, који су вршили демонстративне нападе према [[Шабац|Шапцу]], са циљем како би осујетили покрет Немаца према њиховом угроженом батаљону у Бањи Ковиљачи. Током ових борби Немци су први пут употребили авијацију против српских устаника у [[Србија|Србији]]. Немци су се [[6. септембар|6. септембра]] [[1941]]. повукли из Бање Ковиљаче. Током ових борби, четници су у исто време бранили прилаз према Лозници из правца [[Ваљево|Ваљева]], тада је дошло до чувене [[Битка на Завлаци 1941.|битке на Завлаци]]. Истовремено, четници су напали Немце и у [[Крупањ|Крупњу]] и после тродневних борбе ослободили и ово место. У победама код [[Лозница|Лознице]], [[Бања Ковиљача|Бање Ковиљаче]], [[Завлака|Завлаке]] и [[Крупањ|Крупња]] ослобођен је већи део [[Подриње (регија)|Подриња]] што је охрабрило српске устанике. Четници су се у наредном периоду повезали са својим снагама у [[Шумадија|Шумадији]], чиме су биле завршене припрема за четнички напад на [[Ваљево]] и наступ јачих четничких снага у долину [[Западна Морава|Западне Мораве]] ([[Чачак]], [[Краљево]], [[Крушевац]]). Такође, Церски четнички одред у наредном периоду је наступио према [[Мачва|Мачви]] са циљем напада на Немце у [[Шабац|Шапцу]].
 
== Позадина ==
На састанку четничких официра у [[Манастир Троноша|манастиру Троноша]] [[30. август|30. августа]]а [[1941]]. године донета је одлука о дизању устанка у [[Подриње (регија)|Подрињу]]. Четници су [[31. август|31. августа]]а [[1941]]. [[Битка за Лозницу 1941.|ослободили Лозницу]], после чега је требао да уследи напад на Немце у Бањи Ковиљачи, где су држали најјаче снаге у овом делу Подриња.
 
== Битка ==
Ред 30:
Напад на Немце у Бањи Ковиљачи предузео је Јадарски четнички одред, а за команданта ове операције постављен је потпуковник [[Никола Радовановић]]. Први јуриш на Немце су извеле јединице под командом капетана [[Богдан Дрљача|Богдана Дрљаче]] и резевног поручника [[Георгије Бојић|Георгија Бојића]]. Међутим, Немци су пружили жесток отпор и успешно одбијали сваки четнички напад, њихов циљ је био да се одрже све док им не стигне појачање најближих гарнизона из [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]] и из [[Ваљево|Ваљева]], где су Немци држали јаке снаге.
 
Немци су добили [[3. септембар|3. септембра]] [[1941]]. године и подршку артиљерије са босанске стране ([[Независна Држава Хрватска|НДХ]]), поред артиљерије, четничке положаје је напала и авијација, после чега је уследио наступ [[усташе|хрватских снага]] јачине једног батаљона који је прешао [[Дрина|Дрину]] и напао четничко лево крило на падинама [[Гучево (планина)|Гучева]]. Са друге стране, четници под командом поручника [[Лазар Савић|Лазара Савића]] су били потиснути од [[Немци|Немаца]] и [[Хрвати|Хрвата]] који су се пребацили преко [[Козлук (Зворник)|КозлукКозлука]]а.
 
Поручник Георгије Бојић се истог дана вратио са појачањем како би зауставио немачко и хрватско напредовање. Такође, Церски четнички одред, под командом [[Драгослав Рачић|Драгослава Рачића]] је исто пристигао као појачање, после чега су четници кренули у против напад. Велике борбе су вођене у ноћи [[4. септембар|4.]] и [[5. септембар|5. септембра]] [[1941]]. Немци су тада прибегли ратном лукавству, они су поставили испред својих положаја код парка жице кроз коју су пустили струју високог напона. Наредник [[Обрен Поповић]], не знајући за то, одлучио је да се пробије до хотела Херцеговина одакле су Немци жестоком ватром обасипали четничке положаје. Четници су знали да ако падне најјаче немачко утврђење, онада ће пасти и цела Бања. Поповић је са бомбом у руци предводио четнички јуриш. Међутим, на стази налетеше на жицу високог напона и падоше сви као покошени. Погинуло је цело одељење на челу са наредником Поповићем.
Ред 39:
* С. Живановић, Трећи српски устанак, Нови поледи, Крагујевац, 2000.
* [[Душан Трбојевић]], Церско-мајевичка група корпуса пуковника Драгослава Рачића, Крагујевац, 2001.
* [[Милослав Самарџић]], Борбе четника против Немаца и усташа 1941-19451941—1945, први том, Нови погледи, Крагујевац, 2006.
* М. Батановић, ПОДРИЊСКИ ПАРТИЗАНСКИ ОДРЕД - ЗАЈЕДНИЧКА АКЦИЈА ЧЕТНИКА И ПАРТИЗАНА http://www.znaci.net/00001/37_11_9.htm