Династички сукоби у Србији (1402—1412) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke; козметичке измене
Ред 1:
{{Без извора}}
{{би}}
{{сређивање||13|12|2013|Историја}}
'''Грађански рат између Лазаревића и Бранковића''' трајао је од 1402. до 1412. године.
 
== Увод ==
Турски султан [[Бајазит I|Бајазит]] заробљен је у [[Битка код Ангоре|бици код Ангоре]] 1402. године. У заробљеништву је и умро 8. марта 1403. године. Наследио га је син [[Сулејман Челебија|Сулејман]] који није ни изблиза био добар владар колико и његов отац.
Деспот [[Стефан Лазаревић]], враћајући се из битке у којој је учествовао на страни Турака пролази кроз [[Византијски Цариград|Цариград]]. У Цариграду му цар [[Јован VII Палеолог|Јован]], у жељи да придобије српског владара за борбу против [[Османлије|Османлија]] додељује титулу [[Деспот|деспота]], највишу по рангу после царске.
[[Стефан Лазаревић]] је још у Цариграду добио дојаве како његов сестрић, [[Ђурађ Бранковић]] уз помоћ [[Сулејман Челебија|Сулејмана]] намерава да освоји неке његове територије. Због тога је наредио да га затворе још у Цариграду. Ђурађ убрѕо бежи из тамнице.
 
== Битка код Грачанице ==
[[Грачаничка битка|Битка]] између [[Стефан Лазаревић|Стефана]] и [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа]] одиграла се 21. новембра 1402. године. На страни Ђурађа Бранковића борио се турски одред, а Стефану су у помоћ пристигле чете [[Вук Лазаревић|Вука Лазаревића]] и [[Угљеша Влатковић|Угљеше Влатковића]], врањског господара. Стефан се у бици борио против турских одреда док се Вук борио против [[Бранковићи|Бранковића]]. Стефан је победио, а Вук је био побеђен.
После битке у којој су Лазаревићи однели победу, Стефан је на [[Ново Брдо|Новом Брду]] прекорио брата због лошег вођења битке. Овај разговор је на крају довео до сукоба два брата.
 
== Сукоб Бранковића ==
11. новембра 1405. године умире [[Кнегиња Милица]]. До своје смрти она је смиривала сукобе између Стефана и Вука. Вук се поново разишао са братом тражећи половину земље. Њега су припомагали Турци којима је сметала Стефанова угарофилска политика. Сулејман је Вуку поверио војску и свој најбољег војсковођу, [[Евренос-бег]]a који је Србе победио на [[Маричка битка|Марици]]. Стефан није могао да се супродстави много јачој турској војсци. Турци су продрли скоро до престонице, [[Београд|Београда]]а. Мир је склопљен 1409. године, а Стефан је био принуђен да Вуку додели јужну половину Србије. Вук и Бранковићи признали су врховну власт Турака, а Стефан је остао веран угарској круни.
 
== Смрт Вука Лазаревића ==
1410. године изби [[грађански рат у Османском царству]] између Сулејмана и његовог брата [[Муса Челебија|Мусе]]. Стефан Лазаревић стаде, наравно, на страну Мусе, а Мусини успеси натераше и Вука и Ђурђа те и они пређоше на његову страну. Стефану је Муса обећао повратак изгубљених територија, а Вуку гаранцију да ће његове територије остати њему. Још пре битке Вук поново мења страну и прилази Сулејману. [[Битка код Космидиона]] се одиграла на [[Видовдан]] 1410. године и Сулејман је одлучно победио Мусу. Дубоко увређен Муса означава Вука као издајника. После ове велике победе, Сулејман шаље Вука у Србију да преузме власт над целом земљом. У близини [[Пловдив|Филипоља]] 4. јула 1410. године га заробљава Мусина војска у заседи. Сулејман шаље војску у помоћ заједно са Ђурађом Бранковићем, али прекасно. Вук и Лаѕар Бранковић већ су били мртви. Ђурађ је успео једино да потуче нову Мусину војску. Из освете Ђурађ је спалио цео Филипољ.
 
Сулејманове снаге беху потучене у [[Битка код Сердике|бици код Сердике]]. Сулејман је, приликом бекства у Цариград ухваћен и задављен (17. фебруара 1411.).
 
== Крај сукоба ==
Сулејмановом смрћу, Муса постаје владар његове територије. Када се докопао престола променио је држање према Стефану Лазаревићу и одрекао се свих ранијих обећања. У исто време улази у сукоб са Византијом. Византијски цар [[Манојло II Палеолог|Манојло]] склапа савез са [[Мехмед I|Мехмедом]], Мусиним братом из [[Мала Азија|Мале Азије]].
 
Не могавши да се бори са свима, Муса улази у преговоре са Стефаном. Бојећи се да као цена тих преговора не падне његова глава, Ђурађ се уз помоћ мајке измири са ујаком.
 
== Крај грађанског рата у Османском царству ==
1413. године продире Муса у Србију. Повод за напад био је то што се од њега одметнуо Хамза, господар градова [[Сврљиг|Сврљига]]а и [[Соколац|Соколца]]. Хамза је брзо погубљен, али Муса се не враћа у Турску него наставља са освајањем српских градова. Освојио је читав низ градова - [[Болван]], [[Липовац]], [[Копријан]] и [[Сталаћ]]. Стефан у помоћ позива све Мусине непријатеље, пре свега његовог брата [[Мехмед I|Мехмеда]]. Придружили су му се и војвода [[Сандаљ Хранић]], мачвански бан [[Иван Моровић]], али и Ђурађ Бранковић.
 
[[Битка код села Чаморлу|Битка]] се одиграла 5. јула 1413. године под [[Витошем]], код села Чаморлу. Чете Ђурађа Бранковића однеле су победу. Поражени Муса покуша да побегне, али је ухваћен и задављен.
 
== Период после грађанског рата ==
Након грађанског рата [[Лазаревићи|Лазаревића]] и [[Бранковић|Бранковића]]а за Србију наступа период мира. Измирен са Ђурађом Бранковићем, сигуран од Угара и у пријатељству са Мехмедом који му је био захвалан за помоћ око освајања престола и чак поклонио [[Знепоље]] и [[Копријан]], Стефан Лазаревић је могао да се посвети обнови Србије.
 
==Литература==
* Владимир Ћоровић - ''Историја Срба'' (2006)
 
*Владимир Ћоровић - ''Историја Срба'' (2006)
 
[[Категорија:Српска деспотовина]]