Династички сукоби у Србији (1402—1412) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke; козметичке измене |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 6:
Турски султан [[Бајазит I|Бајазит]] заробљен је у [[Битка код Ангоре|бици код Ангоре]] 1402. године. У заробљеништву је и умро 8. марта 1403. године. Наследио га је син [[Сулејман Челебија|Сулејман]] који није ни изблиза био добар владар колико и његов отац.
Деспот [[Стефан Лазаревић]], враћајући се из битке у којој је учествовао на страни Турака пролази кроз [[Византијски Цариград|Цариград]]. У Цариграду му цар [[Јован VII Палеолог|Јован]], у жељи да придобије српског владара за борбу против [[Османлије|Османлија]] додељује титулу [[Деспот|деспота]], највишу по рангу после царске.
[[Стефан Лазаревић]] је још у Цариграду добио дојаве како његов сестрић, [[Ђурађ Бранковић]] уз помоћ [[Сулејман Челебија|Сулејмана]] намерава да освоји неке његове територије. Због тога је наредио да га затворе још у Цариграду. Ђурађ
== Битка код Грачанице ==
Ред 16:
== Смрт Вука Лазаревића ==
1410. године изби [[грађански рат у Османском царству]] између Сулејмана и његовог брата [[Муса Челебија|Мусе]]. Стефан Лазаревић стаде, наравно, на страну Мусе, а Мусини успеси натераше и Вука и Ђурђа те и они пређоше на његову страну. Стефану је Муса обећао повратак изгубљених територија, а Вуку гаранцију да ће његове територије остати њему. Још пре битке Вук поново мења страну и прилази Сулејману. [[Битка код Космидиона]] се одиграла на [[Видовдан]] 1410. године и Сулејман је одлучно победио Мусу. Дубоко увређен Муса означава Вука као издајника. После ове велике победе, Сулејман шаље Вука у Србију да преузме власт над целом земљом. У близини [[Пловдив|Филипоља]] 4. јула 1410. године га заробљава Мусина војска у заседи. Сулејман шаље војску у помоћ заједно са Ђурађом Бранковићем, али прекасно. Вук и
Сулејманове снаге беху потучене у [[Битка код Сердике|бици код Сердике]]. Сулејман је, приликом бекства у Цариград ухваћен и задављен (17. фебруара 1411.).
Ред 33:
Након грађанског рата [[Лазаревићи|Лазаревића]] и [[Бранковић]]а за Србију наступа период мира. Измирен са Ђурађом Бранковићем, сигуран од Угара и у пријатељству са Мехмедом који му је био захвалан за помоћ око освајања престола и чак поклонио [[Знепоље]] и [[Копријан]], Стефан Лазаревић је могао да се посвети обнови Србије.
== Литература ==
* Владимир Ћоровић - ''Историја Срба'' (2006)
| |||