Геца Кон — разлика између измена

3.499 бајтова додато ,  пре 7 година
Допуне биографских података на основу чланка "Судбина чувеног београдског књижара издавача Геце Кона" К. Димитријевића ("Даница", 2009.),
(Допуне биографских података на основу чланка "Судбина чувеног београдског књижара издавача Геце Кона" К. Димитријевића ("Даница", 2009.),)
== Биографија ==
 
Рођен је 2. августа 1873. у [[Чонград|Чонграду]], у мађарском делу [[Аустроугарска|Аустроугарске]], као синод оца[[рабин|рабина]]а Бернарда Кона и мајке Лујзе, у познатој јеврејској[[Ашкенази|ашкенаској]] породици. Након његовог рођења породица се сели у [[Земун]], где Геца похађа Трговачку школу - књижарски смер. Затим похађа гимназију у [[Нови Сад|Новом Саду]], али [[1889]]. године прекида школовање и запошљава се у књижари Фридриха Бреслауера у Београду. Године [[1894]]. враћа се у [[Нови Сад]] и ради као пословођа у књижари [[Арсо Пајевић|Арсе Пајевића]].
 
[[Датотека:Zakletva Gece Kona.JPG|thumb|250px|десно|''Заклетва Геце Кона'']]
 
Године [[1901]]. постаје српски држављанин и у [[Београд|Београду]]у отвара књижару за српску и страну књижевност у [[Кнез Михаилова (улица у Београду)|Кнез Михаиловој улици]] бр. 1. Око њега се окупљају истакнути књижевници и други интелектуалци тог доба, сарадници [[Српски књижевни гласник|Српског књижевног гласника]]: [[Слободан Јовановић]], [[Бранислав Нушић]], [[Андра Гавриловић]], [[Јаша Продановић]], [[Божидар Ковачевић]], [[Милош Црњански]] и многи други.
 
Од [[1902]]. године био је ожењен Бечлијком Лујзом Вајс. Имали су две ћерке,: Елвиру, удату за трговца санитетским материјалом Фрању Баха, и Малвину, удату за Леополда Херцога, индустријалца из Земуна.
 
Због календара ''Ратник'', у којем се величају победе српске војске над аустроугарским трупама, окупационе власти [[1916.]] године хапсе и интернишу Гецу Кона у једном концентрационом логору код Нежидера у [[Бургенланд|Градишћу]]. Књижара је затворена, а књиге на руском, енглеском и француском језику су јавно спаљене.
 
После Првог светског рата, Геца Кон успешно наставља свој рад. Приликом оснивања првог удружења српских књижара [[1921]]. године изабран је за потпредседника, а [[1929.]] за председника удружења. Те [[1929.]]. године издаје 2000. књигу.
 
Године [[1934]]. обједињује своју књижару и радњу за продају лабораторијског материјала свог зета Фрање Баха у Кнез Михаиловој 8 и ту оснива ''„Издавачко предузеће Геца Кон А. Д.“''. Највећу издавачку продукцију остварио је у периоду између [[1930]]. и [[1940]]. године, објављујући преко 200 наслова у току једне године. [[1935]]. године, Конова књижара била је на првом месту у Београду по броју издања, међу којима су најзаступљенији били уџбеници.
 
Стекао је велико богатство и саградио вилу у Добрачиној улици бр. 30. Поседовао је први луксузни аутомобил у [[Београд]]у и чак га је позајмљивао властима [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] у репрезентативне сврхе, на пример приликом посете председника Чехословачке [[Едвард Бенеш|Едварда Бенеша]] ([[1937]]).
Године [[1934]]. обједињује своју књижару, књижару свог зета Фрање Баха (ожењен Гецином старијом ћерком Елвиром) и радњу за продају лабораторијског материјала у Кнез Михаиловој 8 и ту оснива ''„Издавачко предузеће Геца Кон А. Д.“''.
 
Осим по великој издавачкој делатности, Геца Кон је био познат по великој новчаној подршци књижевницима и свим вреднијим културним институцијама. Велики део средстава уложио је у популарисање дела домаћих писаца кроз библиотеке "''Наша књига''", "''Златна књига''", "''Српски народ у 19. веку''", као и кроз оне везане за школску лектиру. О његовом доброчинству сведочи и књижевник [[Божидар Ковачевић]]: "''Од своје зараде он је више него ико помагао домаћу књижевност. Писцима чије књиге нису најбоље ишле давао је пристојне хонораре, као и сиромашним, да би могли несметано, ослобађајући се напорног новинарског рада, да остваре замишљена књижевна дела (...) Песнику [[Драгољуб Филиповоћ|Драгољубу Филиповићу]] за патриотску збирку "Косовски божури", Кон је неколико пута платио хонорар да би га материјално помогао јер је, стварно, живео у великој оскудици''".
Стекао је велико богатство и саградио вилу у Добрачиној улици бр. 30. Поседовао је први луксузни аутомобил у [[Београд]]у и чак га је позајмљивао властима [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] у репрезентативне сврхе, на пример приликом посете председника Чехословачке [[Едвард Бенеш|Едварда Бенеша]] ([[1937]]).
 
По [[Србија под немачком окупацијом|немачкој окупацији Србије 1941]], упркос бројним упозорењима и дојавама од стране пријатеља и познаника, Геца Кон одбија да напусти Србију. [[Априлски рат - 6. април 1941|Шестог априла]] са породицом бежи из Београда у Врњачку бању, где је убрзо ухапшен; прво бива заточен у Београду, па потом у Бечу.
Од [[1902]]. године био је ожењен Бечлијком Лујзом Вајс. Имали су две ћерке, Елвиру и Малвину, удату за Леополда Херцога, индустријалца из Земуна.
 
Гецу Кона и његову породицу убио је немачки окупатор у Србији [[1941]]. године. Место Гециног страдања није познато. Претпоставља се да је стрељан у бечком затвору или при каснијем ислеђењу у Грацу. Једино је његов други зет, Леополд Херцог избегао стрељање; сви остали чланови породице,: жена Лујза Вајс, ћерке Елвира и Малвина, њихови мужевизет Фрањо Бах и Леополд Херцог, као и њиховадва децаунука, стрељани су код места [[Јабука (Панчево)|Јабука]] близу [[Панчево|Панчева]] у јесен [[1941]]. године. Целокупна имовина им је заплењена: куће у Добрачиној 30 и Сремској 4, адва највреднијистана деоу књижногулици фондаСтрахињића пренесенБана, јекњижара и једна радња у НационалнуКнез библиотекуМихајловој, као и плац на Дедињу (где ће после рата министар [[Јован Веселинов]] подићи вилу, у коју ће се касније уселити председник [[БечСлободан Милошевић]]).
Највреднији део књижног фонда пренесен је у Националну библиотеку у [[Беч|Бечу]].
 
Издавачку кућу је [[1942]]. преузело немачко предузеће ''Југоисток'' (''-{Südost}-''), које је окупатор користио за ширење политичке пропаганде. После ослобођења, [[14. децембар|14. децембра]] [[1944]]. године, предузеће је претворено у Издавачко предузеће ''[[Просвета]]''.
31

измена