Монарх — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Стандардизација преусмерења |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
== Monarh ==
Monarh (od [[Старогрчки језик|grčkog]], monos, "jedan," i archein, "vladati"; "jedan vladar")<ref>http://www.vokabular.org/?lang=sr-lat&search=monarh&Submit=Tra%C5%BEi</ref> je fizičko lice, čovjek koji dužnost [[Šef države|šefa države]] obavlja najčešće doživotno i ne podleže pravnoj odgovornosti za svoja dela. Postoje različite varijacije naziva u istoriji, a kojima se označava monarh kao što su: imperator, car, kralj, knez, kalif, despot, sultan itd... Širina ovlasti monarha, kao šefa države, kroz vekove su se menjala u rasponu od onih koje smo nazivali apsoltunim monarisima, do onih koji se označavaju kao konstitucionalni. Apsolutni monarh imao je u svojim rukama skoncentrisanu sudsku, izvršnu i zakonodavnu vlast, i takve monarhije danas skoro pa da i ne postoje. Osnovna ideja monarhije, jeste da [[Држава|država]] ne može biti jedinstvena ako sva vlast ne bude u rukama jednog čoveka - monarha.<ref>Slobodan Jovanović, O državi - osnovi jedne pravne teorije, str. 375-376., Izdavačka knjižnica Gece Kona, Beograd, 1922.</ref> Kao najbliži primer države koja danas ima takvog monarha mogla bi da se navede [[Краљевина Саудијска Арабија|Kraljevina Saudijska Arabija]]. Dok monarh [[Уједињено Краљевство|Ujedinjenog Kraljevstva]], ima samo simbolične ovlasti koje isključuju njegovo uplitanje u sudstvo, zakonodavstvo i izvršnu vlast.
== Izbor monarha ==
Postoje različiti načini dolaska ili izbora monarha. Svi ti izborni načini se mogu svrstati u tri kategorije: 1) Naslednim putem, 2) Izbornim putem, 3) Uvođenjem-samoizborom.<ref>Kuzmanović Rajko, Ustavno pravo, str. 421 - 424., Pravni fakultet, Banja Luka, 2002. </ref><br />
'''Naslednim putem''' - pravilo je da posle smrti ili [[Абдикација|abdikacije]], monarha nasleđuje njegov sin, kćerka i ide se sve do pobočne linije srodstva. Pravila o nasleđivanju obično се uređuju običajima i [[Традиција|tradicijom]], [[Правни акт|pravnim aktima]] ili voljom ranijeg monarha.<br />
'''Izbornim putem''' - kroz istoriju, monarhа su najčešće birale staleške skupštine, pokrajine i sl. Izabrani monarh je uopšte prvi monarh (npr. [[Карађорђе Петровић|Karađorđe Petrović]] ili [[Милош Обреновић|Miloš Obrenović]]), a njega na prestolu kasnije nasleđuju njegovi potomci i srodnici. Narod, građani kao [[Бирачко тело|biračko telo]], nemaju nikakve veze sa izborom monarha. <br />
'''Uvođenjem ili samoizborom''' - Ovakav način dolaska na vlast najčešće je karakterističn za zemlje Azije i Južne Amerike. Kod njega, određena ličnost postaje šef države nakon [[Пуч|puča]], [[Државни удар|državnog udara]] ili bilo koje druge nasilne promjene na vrhu države, npr. [[Мајски преврат|Majski prevrat]].<ref>Isto, str. 450 - 451.</ref><br />
== Klasifikacija monarhija prema položaju monarha u poretku ==
Postoji mnogo različitih kriterijuma na osnovu kojih se mogu razlikovati monarhije, ali najčešće se koristi onaj koji se odnosi na pravni položaj monarha u poretku. Na osnovu ovoga, sve monarhije možemo podeliti u dvije grupe:'''ograničene''' i '''neograničene''' monarhije. Ograničene monarhije mogu se podeliti u dve osnovne podgrupe, '''konstitucionalne''' i '''parlamentarne monarhije'''. U zavisnosti od toga kojem tipu monarhije određena država pripada, zavisi i širina ovlaštenja monarha.<ref>Snežana Savić, Teorije države i prava, str. 95 - 103., Komesgrafika d.o.o., Banja Luka, 2005.</ref><br />
'''Ograničena monarhija''' - je nastala kao plod raznih revolucija tokom 18. i 19. veka, kao što su [[Francuska buržoaska revolucija]], [[Октобарска револуција|Oktobarska revolucija u Rusiji]] itd. Ove revolucije po pravilu ukidale su položaj monarha kao šefa države i ograničavale njegove ovlasti, ili su revolucionari išli do fizičkog uništenja čitave monarhističke porodice. Kod '''parlamentarne monarhije''' uspostavljen je sistem odgovornosti drugih organa vlasti za monarhove postupke. U ovakvom sistemu zaknodavna vlast je otrgnuta od kralja i data parlamentu. Pored toga, monarh je izgubio i pravo da učestvuje u sudstvu. On zadržava samo mali udeo u izvršnoj vlasti. I tu svoju ovlast realizuje preko [[Министарство|resornih ministara]] koje sam on postavlja u određene resore. Kada monarh donese određenu odluku ona ne može proizvesti pravno dejstvo dok određeni ministar ne stavi potpis na nju, jer za tu odluku ne odgovara kralj, nego ministar kojeg je on postavio. Međutim, ukoliko ministar smatra da je monarhova odluka protivna [[правни поредак|pravnom poretku]] on ne mora da je odobri i takva odluka neće proizvesti pravno dejstvo, a kralj zbog toga ne može da smeni ministra. Ministra iz [[влада|vlade]] može ukloniti samo [[парламент|parlament]]. Pa tako ministri se moraju truditi da sprovode politiku parlamenta, a ne kralja ukoliko žele da ostanu u resorima. '''Ustavna monarhija''' je manje ograničena od parlamentarne. Kod ove vrste monarhije, sam monarh ne može da učestvuje u donošenju [[Устав|ustava]]. Ustav donosi neko drugi, [[Уставотворна скупштина (САД)|ustavotvorna skupština]], kojim se tačno i precizno propisuju ovlasti monarha. Samim tim, monarh je dužan da se drži ustava i [[Закон|zakona]], inače će njegove odluke biti pravno neobavzujuće, iako on i u ovom sistemu ne može pravno odgovarati za svoje postupke.<br />
'''Neograničene monarhije''' - jesu monarhije koje su poznate još pod imenom ''apsolutističke monarhije'', a kod kojih monarh simbolizuje državu te se u njegovim rukama nalazi skoncetrisana sudska, izvršna i zakonodavna vlast. Pravni poretak dizajnira sam monarh ili činovnici koje on predodredi za taj posao. Vlast takođe vrši monarh neposredno ili organi koje on odredi. Ovakav vid monarhije smatra se za najizrazitiji primjer [[Аутократија|autokratije]].<br />
== Monarh i monarhija danas ==
Monarhijski oblik vladavine i monarh su stari koliko i sama država, to je jedan od najstrijih oblika vladavine. To jeste oblik vladavine koji se nalazi pred perspektivom umiranja. U većini država u kojima su izvedene [[Револуција|revolucije]] uspostavljene su [[Република|republike]], mada postoje i slučajevi revitalizacije monarhije. Kao najeklatantniji primer može se navesti [[Краљевина Шпанија|Španija]] u kojoj je tokom 70-tih godina iz republike Frankovog tipa, prerasla u parlamentarnu monarhiju.<br />
Interesantan primer revitalizacije monarhističke ideje je i Bugarska. Bugarski car [[Симеон II Сакскобургготски|Simeon II Sakskoburgotski]], posle povratka u zemlju pošto je bio proteran nakon socijalističke revolucije, u 2001. godini za manje od mesec dana osnovao je političku partiju koja je ostvarila trijumf na izborima. Car je na kraju formirao vladu, ali kao što je i sam rekao, nije želeo da povrati monarhističko ustrojstvo zemlje.<ref>http://www.vreme.com/cms/view.php?id=292573</ref><br />
== Референце ==
{{наводи}}
| |||