Вајмарска република — разлика између измена

м
Разне исправке
м (Разне исправке)
''Стога овај чланак описује догађаје од 1918. до колапса Републике 1933. Чланак [[Трећи рајх|Нацистичка Немачка]] описује наредни период; види такође [[глајхшалтунг]] за више детаља о томе како је настала нацистичка диктатура.''
 
== Контролисана револуција: успостављање Републике (1918-19191918—1919) ==
 
Од [[1916]]. на даље [[Немачко царство|Немачким царством]] из [[1871]], је ефективно владала војска преко врховне војне команде (на немачком: ''-{Oberste Heeresleitung}-'', скраћено ''-{OHL}-'') са командантом штаба, [[Паул фон Хинденбург|Паулом фон Хинденбургом]] на челу. Када је постало јасно да је Први светски рат изгубљен, врховна команда (ОХЛ) је захтевала да се успостави цивилна влада. Даљи наставак рата, након што је [[Бугарска]] напустила Централне силе имао би за последицу окупацију немачке територије. Нови рајхсканцелар (''-{Reichskanzler}-'') принц [[Макс фон Баден]] је стога понудио примирје америчком председнику [[Вудро Вилсон|Вудру Вилсону]] [[3. октобар|3. октобра]], [[1918]]. [[28. октобар|28. октобра]], 1918, устав из 1871. је измењен да од рајха направи [[парламентарни систем|парламентарну демократију]], која није постојала пола века: убудуће је канцелар био одговоран парламенту, [[Рајхстаг]]у, а не цару као до тада.
Први државни председник (''-{Reichspräsident}-'') републике, Фридрих Еберт из МСПД-а је потписао нови немачки устав [[11. август]]а, [[1919]].
 
== Ране године: Унутрашњи сукоб (1919-19231919—1923) ==
 
Република је од почетка била под великим притиском од екстремиста и са левог и са десног крила. У суштини, левичари су оптуживали социјал-демократе за издају идеала радничког покрета пактирањем са снагама старе државе уместо организовања комунистичке револуције; десно крило се противило демократском систему, јер се залагало за очување ауторитарне државе попут царства из 1871. Да би подрило кредибилитет републике, десно крило (посебно војска) је оптужила републику да је одговорна за пораз Немачке у Првом светском рату; види [[Легенда о убоду у леђа]] (''-{Dolchstoßlegende}-'').
После неуспеха Пивничког пуча, хапшења и пуштања на слободу, Хитлер се фокусирао на легалне методе стицања власти.
 
== Штресеманова златна ера (1923-19291923—1929)==
 
[[Густав Штреземан|Густав Штресеман]] је био [[канцелар (Њемачка)|канцелар Немачке]] током кратког периода [[1923]], и служио је као министар спољних послова од [[1923]]. до [[1929]]. Ово је био период релативне стабилности за Вајмарску Републику током кога је било мање побуна и изгледало је да економија почиње да се опоравља.
Последње године Вајмарске Републике су биле политички чак нестабилније него претходне године. [[29. март]]а, [[1930]], [[Паул фон Хинденбург]] је поставио финансијског експерта, [[Хајнрих Брининг|Хајнриха Брининга]] за наследника канцелара Милера после неколико месеци лобирања од стране генерала [[Курт фон Шлајхер|Курта фон Шлајхера]] у име армије. Од нове владе се очекивало да направи политички заокрет ка конзерватизму, базиран на ванредним овлашћењима датим рајхспредседнику уставом, како није имао већинску подршку у Рајхстагу.
 
Како непопуларни финансијски закон није добио подршку у Рајхстагу, Хинденбург га је донео као декрет базиран на [[Члан 48 (Вајмарски устав)|Члану 48]] устава. 18. јула 1930. закон је поново укинут танком већином у парламенту уз подршку [[СПД]]-а, [[Комунистичка партија Немачке|КПД]], тада малих -- [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|НСДАП]]-а и [[ДНВП]]-а. Одмах потом је Брининг предао Рајхстагу председнички декрет у коме се он распушта.
 
Општи избори за Рајхстаг који су уследили [[14. септембар|14. септембра]], [[1930]]. су донели огромну промену у политичким снагама: 18,3% гласова је отишло НСДАП-у, што је пет пута већи проценат него 1928. Ово је имало разорне последице по републику: није више било већине у Рајхстагу чак ни за велику коалицију умерених партија, и то је охрабрило присталице НСДАП-а да изнесу своје захтеве за влашћу повећавајући насиље и терор. После 1930. република је све више клизила у стање грађанског рата.
 
Од 1930. до 1932, Брининг је покушавао да уреди разорену државу без већине у парламенту, владајући помоћу хитних председничких декрета. У ово веме је [[велика криза|велика депресија]] достигла врхунац. У складу са либералном економском теоријом која тврди да ће мања јавна потрошња подстаћи економски раст, Брининг је драстично срезао државне трошкове, укључујући социјални сектор. Очекивао је и прихватио да ће економска криза, за одређено време, бити погоршана пре него што се ствари поправе. Између осталог, ''рајх'' је у потпуности зауставио све јавне издатке за обавезно осигурање за незапослене (које је успостављено 1927.), што је резултирало већим доприносима радника, и мањим бенефицијама за незапослене -- ово је наравно била веома непопуларна мера.
 
Економски пад је трајао до друге половине 1932. када су се појавиле прве индикације опоравка. Ипак, до тада је Вајмарска Република изгубила сав кредибилитет међу већином Немаца. Док се научници не слажу у оцени Бринигове политике, може се рећи да је она довела до пропадања републике. Још увек је дискутабилно да ли су у том тренутку постојале алтернативе.
1.572.075

измена