Нантски едикт — разлика између измена

Едикт који је Анри потписао састојао се из четири основна текста, укључујући и оригинални текст од 92 члана, који је највише заснован на неуспешним мировним споразумима потписаним током претходних ратова. Едикт је садржавао и 56 посебних чланова у којима се говорило о протестантским правима и обавезама. Француска је по једном члану гарантовала да ће штитити од инквизиције своје протестанте, када се нађу ван Француске. [[Папа]] Клемент VIII]] је протестовао када је чуо за едикт рекавши да га то „разапиње на крст“. Последња два дела едикта састојала су се од краљевских обећања у вези војних и пасторалних питања. Та последња два краљевска обећања повукао је [[1619]]. краљ [[Луј XIII]].

[[Луј XIV]], унук Анрија IV је октобра [[1685]]. поништио Нантски едикт и прогласио да је протестантизам незаконит у Француској. У ту сврху издао је [[Едикт из Фонтенблоа]]. Тај акт се назива и '''Опозив Нантског едикта''' и имао је јако штетне последице за [[Француска|Француску]]. Нису поново избили верски ратови, али протестанти су одлучили да напусте Француску. Већина је отишла у [[УједињеноКраљество КраљевствоЕнглеска|Енглеску]], [[ПрускаПруско војводство|Пруску]], [[ХоландијаНизоземска република|Холандију]] и [[Швајцарска|Швајцарску]]. Тим прогнанством Француска је изгубила много вештих занатлија. Опозив нантскогНантског едикта је даље наштетило угледу француског краља у другим протестантским земљама.