Ернст Кумер — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 29 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q57245
Autobot (разговор | доприноси)
м Роботизована вишезначна одредница: Прусија – промењене везе у Пруско краљевство; козметичке измене
Ред 4:
| датум_рођења = [[29. јануар]] [[1810]].
| место_рођења = [[Сорау]]
| држава_рођења = [[Пруско краљевство|Прусија]]
| nationality =
| датум_смрти = [[14. мај]] [[1893]].
| место_смрти = [[Берлин]]
| држава_смрти =[[Пруско краљевство|Прусија]]
| поље = [[Математичар]]
| институција = Универзитет у Берлину <br /> Универзитет у Бреслау
| школа = Универзитет у Халеу
| ментор = [[Хајнрих Шек]]
| студенти = [[Георг Фробенијус]]<br />[[Лазарус Фукс]]<br /> [[Георг Кантор]]
| познат_по = [[Кумерова функција]] <br /> [[Кумерова једначина]]<br />[[Кумеров прстен]] <br />[[Кумерова сума]] <br /> [[Кумерова теорија]]
| награде =
| напомене =
Ред 20:
'''Ернст Едуард Кумер''' ({{јез-нем|Ernst Eduard Kummer}}; [[Жари (Пољска)|Сорау]], [[29. јануар]] [[1810]] — [[Берлин]], [[14. мај]] [[1893]]), био је немачки математичар. Познавао је примењену математику, па је немачке официре учио [[балистика|балистици]]. После тога предавао је 10 година у гимназији, где је утицао на [[Леополд Кронекер|Леополда Кронекера]]. Као универзитетски професор у [[Бреслау]] и Берлину дао је значајан допринос хипергеометријским редовима и решавању [[Последња Фермаова теорема|последње Фермаове теореме]].
 
== Рани живот ==
Рођен је [[29. јануар]]а [[1810]]. у Зарију (Сорау) у Пруској (сада у Пољској). Отац му је умро када је имао само три године. Пре поласка у гимназију приватно су га подучавали. Када је имао девет година уписао се у гимназију у Сорау. На Универзитет у [[Хале]]у уписао се [[1828]]. са намером да студира протестантску теологију. За теологију била је битна филозофија, а математика се изучавала као база за филозофију. Кумер се тада заинтересирао за математику, која је онда постала његов главни предмет интересовања. Током 1831. добио је награду због математичкога есеја. Од 1831. предавао је у гимназији, најпре у Сорау, а онда у Лигницу. У Лигницу је предавао математику и физику пуних десет година. Његови најпознатији ђаци били су [[Леополд Кронекер]] и [[Фердинанд Јоахимстал]].
 
== Универзитетски професор ==
У време боравка у [[Лигниц]]у почео је да се бави истраживачким радом. Током [[1836]]. објавио је рад о хипергеометријском реду. Почео је да се дописује са [[Карл Јакоби|Карлом Јакобијем]] и [[Дирихле]]ом. Током [[1839]]. на Дирихлеову препоруку изабран је за члана академије у [[Берлин]]у. Дирихле и Јакоби су се заузели за њега, па је [[1842]]. изабран за професора Универзитета у Бреслау (данас [[Вроцлав]]). Почео је да се бави теоријом бројева.
 
== У Берлину ==
Када је [[Дирихле]] 1855. напустио [[Берлин]] и отишао у [[Тибинген]] Кумер је добио упражњени положај професора у Берлину. У Берлину су за професоре именовани [[Леополд Кронекер]] 1855. и [[Карл Вајерштрас]] 1856, па је Берлин постао један од водећих математичких центара.
Кумер и Вајерштрас су 1861. успоставили први чисти немачки математички семинар. Кумер је био ректор Универзитета 1868-69.
 
== Математички допринос ==
Кумер је најпре радио на теорији функција. Проширио је [[Гаус]]ов рад на хипергеометријским редовима. Значајни су његови радови на [[Кумерова функција|Кумеровој функцији]] и Кумеровој диференцијалној једначини. Кумер је дао значај допринос решавању [[Последња Фермаова теорема|последње Фермаове теореме]]. Каснији рад је био базиран на његовим истраживањима. Париска академија наука је била понудила велику награду ономе ко реши последњу Фермаоуву теорему, али пошто нико није успео ипак су [[1857.]] награду додели Кумеру, јер је његов рад био најзначајнији. Кумер је [[1863.]] изабран за члана Париске академије наука. Открио је површи четвртога реда. Дао је значајан допринос теорији [[квадратне форме|квадратних форми]].
 
== Литература ==
* [http://www-history.mcs.st-andrews.ac.uk/Biographies/Kummer.html Биографија Ернста Кумера]
 
{{DEFAULTSORT:Кумер, Ернст}}