Филосемитизам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: додато {{bez_izvora}}; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Роботизована вишезначна одредница: Пруска – промењене везе у Пруско краљевство; козметичке измене
Ред 1:
{{bez_izvora}}
'''Филосемитизам''' представља наклоњени или симпатијски став према [[Јевреји|Јеврејима]]ма као [[Религија|религијској]] групи или [[Нација|нацији]]. Даље се са филосемитизмом повезује позитивно протумачење првобитно [[Антисемитизам|антисемитских]] клишеа.
 
Један од првих, који је користио појам филосемитизма, био је [[Немци|немачки]] конзервативац и антисемит [[Хајнрих фон Трајчке]], од кога потиче и касније у [[нацизам|нацизму]] популаран цитат „Јевреји су наша несрећа“. Трајчке је са тим појмом нападао пре свега левичарске и либералне политичаре у тадашњој [[ПрускаПруско краљевство|Пруској]].
 
== Типови филосемитизма ==
 
[[Ханс-Јоахим Шепс]] помиње пет типа филосемитизма:
Ред 13:
* религиозни филосемитизам, често повезано са [[Конвертит|преласком]] у [[јудаизам]]
 
== Хришћанско-мисионарски филосемитизам ==
 
Хришћанско-мисионарски филосемитизам је са својом пројеврејској позицији повезивао увек и наду у обраћање Јевреја у [[Хришћанство|хришћанску]] религију. Ипак су хришћански филосемити 19. века истовременом највише допринули у одбрану Јевреја против разних оптужба и клеветовања. На филосемитској основи настао је такозвани [[хришћански ционизам]], посебно у [[Протестантизам|протестантским]] круговима, који се солидаризује са идејом [[Ционизам|ционизма]] и државом [[Израел]]ом.