Пеналне психозе — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 5:
У зависности од дужине трајања психочких поремећаја, затворске психозе се могу означавати као:
*
* Затвореничке психизе (psychosis poenalis) - је резервисан назив за стање пуне [[психоза|псухотичности]].▼
* ''Затвореничко реактивно стање'' - овакав термин се користи ако је стање дужег трајања;
▲* ''Затвореничке психизе'' (''psychosis poenalis'') - је резервисан назив за стање пуне [[психоза|псухотичности]].
=== Облици психотичних поремећаја ===
* ''Синдром психомоторне узнемирености'': се карактерише континуираним немиром, бесом, сталним [[кретање|кретањем]], [[агресивност|агресивношћиу]] (посебно усмереним на раднике обезбеђења). Демолирање [[инвентар]]а је такође могуће у појединим случајевима.
* ''Депресивни синдром'': односи се на развијање класичне клиничке слике [[депресија|депресије]], са постојањем ризика од [[самоубиство|самоубиства]].
* Параноидни синдром: се састоји од [[параноја|параноидних]] [[сумануте идеје|суманутих идеја]] прогањања, сумњичавости, тровања, са постојањем ризика од агресивности, која проилази као одговор на сопствено виђење односа.▼
* Халуцинаторни синдром: Може бити у обласи свих [[чула]], али се најчешће дешава да је у свери [[чуло слуха|чула слуха]]. Може се запазити код затвореника који су у самници. Ако се халуцинаторни синдром удружи с параноидним синдромом, постоји могућмост агресивног понашања затвореника.▼
▲* ''Параноидни синдром'': се састоји од [[параноја|параноидних]] [[сумануте идеје|суманутих идеја]] прогањања, сумњичавости, тровања, са постојањем ризика од агресивности, која проилази као одговор на сопствено виђење односа.
* Затворска психоза: карактерише се интеграција раније наведених синдрома, који тако скупа подсећају на [[схизофренија|схизофренију]], са доминирањем параноидних садржааја.▼
▲* ''Халуцинаторни синдром'': Може бити у обласи свих [[чула]], али се најчешће дешава да је у свери [[чуло слуха|чула слуха]]. Може се запазити код затвореника који су у самници. Ако се халуцинаторни синдром удружи с параноидним синдромом, постоји могућмост агресивног понашања затвореника.
▲* ''Затворска психоза'': карактерише се интеграција раније наведених синдрома, који тако скупа подсећају на [[схизофренија|схизофренију]], са доминирањем параноидних садржааја.
* ''Синдром псеудодеменције'' или примитивне затворске реакције: карактерише се "бежањем у болест", особа са [[хистерија|хистрионичним]] поремећајем [[личност]]и. Овде се ради о аутосугестији хистерионичнног затвореника да је душевно оболео, као део специфичних механизама заштите од стресне средине и нелагодних искуства у актуелном окружењу. Овакав затвореник није у стању да да податке о себи, понаша се неадекватно и несврсисхотдно, на постављења питања даје приближе али нетачне одговоре, нпр. непрепознаје сврху појединих предмета, 2 и 2 су 5, коза има 3 или 5 ногу и сл. Овакво стање квалитативне измене функционисана [[Квалитативни поремећај свести|свести]] од [[деменција|деменције]] се разликује по томе што постоји очуваност великог броја [[психичке функције|менталних функција]], што никако не бих могло да буде у случају праве деменције, која настаје умирањем [[Ћелија (биологија)|ћелија]] мозга, услед чега цела [[личност]] се неповратно осиромашује на пољима менталних функција и оштег функционисања. Овакаво стање траје док су и угрожавајући утицаји присутни, као да се променом средине нпр. премештање у болницу или повлачењем оптужбе, стање нормализује уз пратећу делимичну или потпуну амнезију за период кризе. Поновним повратком у предходну ситуацију, стање се поново погоршава.
* ''Псеудоступор'' карактеришу симптоми делимичне закочености целог тела, као и неусклађеност са општом моториком, уз бистар поглед и активну мимику. Постоји могућност агресивних напада на окружење.
== Форензичко пхихопатолошки значајпеналних психоза ==
== Види још ==
| |||