Пеналне психозе — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 10:
* ''Затвореничко реактивно стање'' - овакав термин се користи ако је стање дужег трајања;
* ''Затвореничке психизе'' (''psychosis poenalis'') - је резервисан назив за стање пуне [[психоза|псухотичности]].<ref name="Пр. Др. Миомир Лештаревић" />
=== Облици психотичних поремећаја ===
Ред 26:
* ''Синдром псеудодеменције'' или примитивне затворске реакције: карактерише се "бежањем у болест", особа са [[хистерија|хистрионичним]] поремећајем [[личност]]и. Овде се ради о аутосугестији хистерионичнног затвореника да је душевно оболео, као део специфичних механизама заштите од стресне средине и нелагодних искуства у актуелном окружењу. Овакав затвореник није у стању да да податке о себи, понаша се неадекватно и несврсисхотдно, на постављења питања даје приближе али нетачне одговоре, нпр. непрепознаје сврху појединих предмета, 2 и 2 су 5, коза има 3 или 5 ногу и сл. Овакво стање квалитативне измене функционисана [[Квалитативни поремећај свести|свести]] од [[деменција|деменције]] се разликује по томе што постоји очуваност великог броја [[психичке функције|менталних функција]], што никако не бих могло да буде у случају праве деменције, која настаје умирањем [[Ћелија (биологија)|ћелија]] мозга, услед чега цела [[личност]] се неповратно осиромашује на пољима менталних функција и оштег функционисања. Овакаво стање траје док су и угрожавајући утицаји присутни, као да се променом средине нпр. премештање у [[болница|болницу]] или повлачењем оптужбе, стање нормализује уз пратећу делимичну или потпуну амнезију за период кризе. Поновним повратком у предходну ситуацију, стање се поново погоршава.
* ''Псеудоступор'' карактеришу симптоми делимичне закочености целог тела, као и неусклађеност са општом моториком, уз бистар поглед и активну мимику. Постоји могућност агресивних напада на окружење.<ref name="Пр. Др. Миомир Лештаревић" />
== Форензичко пхихопатолошки значај пеналних психоза ==
Наведена стања се не узимају у обзир када је у питању процена способности учиниоца [[кривично дело|кривичног дела]] да схвати значај и да управља својим поступцима, у време извршења кривочног дела, јер тада нису ни била активна. Тако она представљају проблем за спровпђење кривичног поступка, због могућности његовог прекидања, како би се осуђеник послао на лечење. Даљи правни процеси се настављају по окончању лечења.<ref name="Пр. Др. Миомир Лештаревић" />
== Види још ==
| |||