Јањичари — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 41:
До почетка [[18. век]]а јањичари су имали толико престижа и утицаја да су могли да ‎доминирају над владом. Могли су да дижу побуне, диктирају политику и ‎спречавају покушаје модернизације војних структура. Преко дворских пучева су ‎могли да мењају и саме султане. Постали су земљопоседници и трговци. Такође су ‎омогућавали синовима бивших јањичара да постану јањичари, а да претходно и не ‎прођу комплетну обуку у ''ађами оглану''.‎
 
Када су јањичари постали у стању да изнуђују [[новац]] од султана и када је ‎породичан живот заменио војни, опала је њихова борбена готовост. Северне ‎границе [[Отоманско царство|Османског царства]] су полако почеле да се ‎сужавају јужно после друге [[битка кодОпсада Беча (1683)|битке код Беча]]. Јањичари су се ‎опирали покушајима за реорганизацијом војске и 1622. су убили ‎султана[[Осман II|Османа II]] кад је он покушао да их замени. Такође су имали ‎подршку у [[секта|секти]] бекташија.‎
 
‎[[1807]]. јањичари су се побунили и сменили [[Селим III|Селима III]], који је ‎покушао да створи савременију војску уз помоћ европских инструктора. Његови ‎следбеници нису успели да поврате власт пре него што ће га [[Мустафа IV]] убити, ‎али су успели да поставе на власт [[Махмуд II|Махмуда II]]. Када су јањичари ‎запретили да ће збацити Махмуда, он је одговорио тако што је погубио заробљеног ‎Мустафу (којег су раније јањичари довели на власт). На крају је некако успео да ‎склопи компромис са јањичарима. Провео је преко 10 година у консолидацији своје ‎власти. ‎