Миомир Вукобратовић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ref=harv; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 141:
 
=== Ваздухопловна техника ===
У [[Ваздухопловнотехнички институт|Ваздухоловнотехничком институту]], у периоду [[1959]] — [[1963]]1959—1963, развио је метод за прорачун критичне [[брзина|брзине]] [[флатер]]а (аерорезонансе) [[авион]]а, на основу кога је извршио [[осцилације (механика)|осцилаторну]] анализу и прорачун критичне брзине за први југословенски школски авион са турбо-млазним мотором, [[Г-2 Галеб]].
Истраживања у овом периоду су обухватала и проучавање нелинеарности у аероеластичном понашању структура, а на тој теми је стекао и први докторат [[1964]], радом „Прилог проучавању нелинеарности у аероеластичности структуре авиона“ ({{јез-енг|Contribution to the study of nonlinear flutter}}).
 
Ред 157:
}}</ref>
 
Истраживања у трећој области — хуманоидној роботици и проблемима динамике двоножних робота — у којој је и даље активан, почиње [[1967]]. године.<ref name="odbrana" /> У јануару [[1968]], на Свесовјетском конгресу теоријске и примењене механике у [[Москва|Москви]], уводи метод за контролу кретања и стабилности двоножних хуманоидних робота. У периоду [[1970]] — [[1972]]1970—1972, са Давором Јуричићем и осталим сарадницима, метод је разрађен и конкретизован, те добија назив „[[тачка нула момента]]“ ({{јез-енгл|Zero-Moment Point; ZMP}}). Иако је метод био брзо прихваћен у научним круговима, на прву практичну реализацију се чекало 16 година, до [[1984]], када је у лабораторији [[Ичиро Като|Ичира Катоа]] на [[Универзитет Васеда|Универзитету Васеда]] примењен на роботу [[WABOT|-{WL-10RD}-]].<ref name="ijhr" /> По речима истакнутих [[јапан]]ских роботичара, шире интересовање за роботику у тој земљи почиње након Вукобратовићеве серије предавања, седамдесетих година, на јапанским [[институт]]има и [[универзитет]]има.<ref name="kremaginet" /><ref name="kockica">{{Cite web
| url = http://www.kockicica.org/blog/verovali-ili-ne-humanoidne-robote-izmislili-srbi
| title = Verovali ili ne — humanoidne robote izmislili Srbi
Ред 203:
}}</ref><ref name="odbrana" />
 
У периоду [[1977]] — [[1978]]1977—1978. Вукобратовић је био вођа тима који започео прву југословенску генерацију индустријских робота — [[UMS (индустријски роботи)|-{UMS}-]]. Први модел, -{UMS-1}-, облика људске руке, је био и први индустријски хуманоидни робот, а коришћен је у [[земун]]ском [[ФК Телеоптик|Телеоптику]] у тестирању [[термостат]]а за [[аутомобилски мотори|аутомобилске моторе]].<ref name="odbrana" /><ref name="irh">{{Cite book
| last = Hunt
| first = V. Daniel