Војислав Субботић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ref=harv
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 31:
У рату са Бугарима и [[Балкански ратови|Балканским ратовима]] (1912 - 1913.) је стекао многа искуства заснована на повредама малокалибарским оружјем, које проузрокује велика разарања ткива. С обзиром да је претежно радио као грађански, а не као војни хирург у Београду, нису му стизали многи од тешких рањеника који су страдали још на бојишту или убрзо након рањавања. Радећи у Палилулској болници, све до 1907. када прихвата место шефа болнице на [[Врачар]]у - Опште државне болнице, др Суботић је својом енергијом покушао и успео, да запуштене болничке прилике имени до те мере да је болница постала једна од најбољих установа тог времена. Био је строг и ауторитативан шеф.<ref name='"глас_јавности"' /><ref name="сану" />
 
Године 1906. први пут је изабран за председника [[Српско лекарско друштво|Српског лекарског друштва]]. Др Суботић је као учесник у ратовима 1912-19181912—1918. радио као грађански и у својству војног хирурга. У рату са Бугарима и Балканском рату радио је у позадини, Београду, где су стизали рањеници са бојишта. За време Првог светског рата он је као резервни санитетски пуковник радио у Београду, а потом у [[Ниш]]у. Не желећи да падне у ропство непријатеља, евакуисао се преко [[Албанија|Албаније]], иако је његово здравствено стање било тешко због стенокардичних напада, које га је пратило током остатка живота. Оронуо и ослабио, више није имао своје хируршко одељење, одлази у Париз и Лондон, где је радио (1916-19181916—1918) у интералијалној комисији као наш делегат, користећи своја широка познанства у иностраним лекарским круговима. У [[Лондон]]у је одржао предавање „О епидемији пегавца у Србији 1914-19151914—1915. године.
 
[[Датотека:Jovan and Vojislav Subotic family grave in Zemun.jpg|thumb|left|Породична гробница породице Суботић на Земунском гробљу.]]