Устанак у Србу — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 1:
[[Датотека:Spomenik ustanku naroda Hrvatske-Srb.JPG|десно|мини|200п|[[Споменик устанку народа Хрватске]] у Србу.]]
'''Устанак у Србу 1941. године''' је оружана побуна народа у [[Лика|Лици]] и суседним крајевима против [[усташе|усташке]] власти [[27. јул
== Претходни догађаји ==
{{Главни чланак|Независна Држава Хрватска|Злочини над Србима у Другом светском рату}}
[[Краљевина Југославија]] нападнута је, без објаве рата, [[6. април]]а 1941. године од стране [[Силе осовине|Сила осовине]]. Напад на Југославију ([[Априлски рат]]) је извршен из више праваца, са територије [[Трећи рајх|Трећег рајха]], [[Италија|Италије]], [[Румунија|Румуније]] и [[Бугарска у Другом светском рату|Бугарске]], а [[Бомбардовање Београда (1941)|Београд је тешко бомбардован]]. Под окриљем окупатора, [[10. април]]<nowiki/>а 1941. године, у [[Загреб
У мају 1941. формиран је [[логор Јадовно]]. Поред Срба у логору су били смјештени [[Јевреји]] као и Хрвати [[комунисти]]. Током три месеца постојања, усташе су у Јадовну побиле више од 40.000 људи.<ref>[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=42207 www.rtrs.tv, Служен парастос јадовничким мученицима]</ref> Заробњеници су убијани и над јамом Безданком крај [[Боричевац|Боричевца]]. Немачки генерал у Загребу [[Едмунд Глајз-Хорстенау|Глајз-Хорстенау]], знајући да Трећем Рајху треба мир на југоистоку, осуђивао је понашање усташа, "који су дивљали по градовима и селима и придонели да се платформа владе знатно смањи".<ref>[http://www.jutarnji.hr/ustanak-u-srbu--sto-se-dogodilo-27--srpnja-1941--/850034/ www.jutarnji.hr, проф.др. Твртко Јаковина: Устанак у Србу: што се догодила 27. јула 1941?]</ref>
Прогони под командом усташког командира Вјекослава Лубрића почели су у јуну 1941. године. Дана 30. јуна, под контролом усташког одреда из [[Бихаћ
== Устанак ==
Ред 21:
Командант здруженог штаба герилских одреда за [[Donji Lapac|Доњи Лапац]] и Срб био је истакнути локални комуниста [[Гојко Половина]], будући командант [[Шеста личка дивизија|Шесте личке дивизије]]. Чланови штаба, осим Матића, Шијана и Јованића, били су и Никола Видаковић и Душан Милеуснић.
Локални политичари четничке оријентације из котара Доњи Лапац ([[Момчило Ђујић]], [[Стево Рађеновић]], Милош Торбица, Јово Кеча, Пајо Омчикус и други) су се још у мају склонили у место [[Кистање]] у Далмацији које је по [[Римски споразум (1941)|Римском споразуму]] припало Италијанима. Они нису директно суделовали у припреми устанка.
=== 27. јул 1941. ===
Ред 33:
Трећега дана устанак се попут бујице проширио по целом котару Доњи Лапац. Усташка посада из Доњега Лапца повукла се увечер 29. јула у Боричевац. У рано јутро 31. јула усташка посада повлачи се и из Боричевца и готово сви житељи тог места, заједно с хрватским избеглицама из других села, укупно њих око 2.000, повлачи се с војском у Кулен Вакуф. На босанској страни Уне устанак је захватио још знатно шире подручје, ослобођени су Дрвар, а затим и Крајина према од Уне на западу и до пред Босански Петровац на истоку.
Тако је направљено компактно подручје са преко 3000
Италијански генерал Ренцо Далмазо издао је директиву својим командантима у којој говори о "побуни народа у Лици, који наоружан угрожава саобраћај између Грачаца и Книна, и изгледа тежи према Книну, а можда има и друге циљеве". По његовим информацијама, устаници "нису противници Италијана - и заиста они показују поштовање према нашим официрима и помагали су им на успостављању саобраћајних веза итд. - и желе да наше трупе буду по гарнизонима". На основи тога, он је закључио да је реч "о елементима који немају никаквих комунистичких тежњи, али прети опасност да их могу придобити вође, који хоће пошто-пото да дижу побуну, и да спрече консолидацију НДХ и да би одржали дух устанка и врења на Балкану".<ref>{{cite book |ref= harv|last= Јелић-Бутић|first= Фикрета|authorlink= |coauthors= |title= Четници у Хрватској|year= 1986|url= http://www.znaci.net/00001/41.htm|publisher= Глобус|location= Загреб|id= ISBN 978-86-343-0010-9 }}</ref>
=== август 1941. ===
Устанак
Устаници из Суваје, којима су Лубурићеве усташе поубијали целе породице, осветнички су у селу Бротња убили 36 припадника породице Ивезић. Најгори осветнички бес сручио се на Боричевац. Кад су устаници 2. августа ушли у то напуштено место, затекли су петнаестак старих људи који се нису придружили својим сумештанима у бегу у Кулен Вакуф. Сви су до једнога убијени, а цело село је спаљено. Гојко Половина у својим мемоарима описује како је у Боричевцу као командант узалуд покушао спречити осветништво.
Ред 55:
== Види још ==
* [[Споменик устанку народа Хрватске]]
* [[
== Референце ==
{{reflist}}
[[Категорија:Хрватска у Другом светском рату]]
| |||