ИакоГрчки јематематичар грчкиХерон математичариз иАлександрије инжињерХероннаведен из Александријенаведенје као први који је примјетиоприметио имагинарне бројеве,. биоРафаел јеРафаелБомбели Бомбелипријеје њега1572. у1572-ој који јегодине дефинисао скуп ових бројева. У то вријемевреме, имагинарне бројеве су појединци сматрали као фиктивне и безпотребне, исто као што су некада билинулаинегативни бројевибеспотребне. Многи други математичари су били спори у томе да прихвате употребу имагинарних бројева, као што је биоРенбио ДесчартешкојиРене Декарт који је погрдно писао о њима у свом радуЛараду ГомтриеГеометрија.[1]Десчартеш Декарт је био први који је употребио појам "имагинаран број" у1637-ој. Међутим, чисту идеју о имагинарним бројевима је много прије измислиоГеролазмо Чарданоу161637. вијекугодине. Ова идеја није била широко прихваћена све до радаЛеонхардарадова Леонарда Ојлера Еулера(1707-1783) иЧарлаи ФриедричКарла Фриедриха Гауса (1777-1855). Геометријску значајност комплексних бројева је први пронашаоЧаспарпронашао [[Каспар Весел]] (1745-1818).[2]
У1843-ој, математички физичарВилиам Рован Хамилтон, је проширио идеју о оси имагинарних бројева у тродимензионалном простору имагинарнихкватерниона. Са развојем квочијената полиномијалних прстенова концепт имагинарног броја је постао значајнији, док су се нашли и други имагинарни бројеви каојодтесариначији је квадрат +1. Ова идеја је се први пута појавила у чланцимаЈамес Чочкле-а 1848-е.
