Млетачко-турски рат (1714—1718) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Разне исправке |
||
Ред 1:
{{početnik|24|12}}
Ред 7:
После турског пораза у Другој опсади Беча 1683. године, образована је Света лига 1684. године. У савез су ушле Пољска, Аустрија, Млетачка република, Свето римско царство, а касније им се придружила и Русија. Поражена у Великом турском рату, Турска је Карловачким миром приморана да се одрекне великог дела територије у корист Хабзбуршке монархије. Млетачка република је овим миром добила Мореју, Книн, Сињ, Вргорац и Габелу. Турци су, након потписивања мира желели да поврате ове територије, нарочито Мореју. Ипак, мир је одржаван више од 12 година. У међувремену, Турска обнавља своју морнарицу, а европске силе, заузете Ратом за шпанско наслеђе и Нордијским ратом нису могле да Млетачкој републици притекну у помоћ.
Турци су своје проблеме са Русима решили у Руско-турском рату (
Ред 24:
У лето 1715. године босански паша креће, са војском од 40 000 људи у освајање млетачких поседа у Далмацији. Турски војници поражени су код Сиња. Османски напад на Далмацију наводи Аустрију да ђе у рат.
Уз финансијску подршку папе Климента XI и гаранција од напада Француске, Аустрија је спремна за рат са Турском. 13. априла 1716. године аустријски цар Карло VI обнавља савез са Млетачком републиком због чега Турска објављује рат Аустрији. После великих аустријских победа у бици код Петроварадина и опсаде Београда Турци су приморани да траже мир. Он је склопљен 21. јула 1718. године у Пожаревцу. Пожаревачким миром Венеција је добила Јонска острва и Далацију, али је изгубила поседе на Криту и Пелопонезу. Мир је трајао до новог Аустријско-турског рата (
Ред 34:
==Види још==
*[[Аустријско-турски рат (
*[[Пожаревачки мир]]
| |||